Vujić: Srbija treba da ima moderno i efikasno krivično zakonodavstvo

Zlatibor – Nova rešenja u kaznenom zakonodavstvu okupila su više od četiri stotine sudija, javnih tužilaca, advokata i profesora prava iz Srbije, kao i goste iz regiona, na savetovanju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, koje je otvoreno juče na Zlatiboru.

Ministar pravde Nenad Vujuć podsetio je da je u toku javna rasprava o izmenama i dopunama fundamentalnih zakona – Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i naglasio da će centralna debata biti održana upravo na ovom savetovanju krivičara.

– Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu okuplja predstavnike struke i nauke iz cele Srbije, pa upravo ovde imamo mogućnost da zajedno razmotrimo kako možemo unaprediti tekstove predloženih izmena i dopuna, jer bez ljudi iz prakse i iz nauke nećemo dostići cilj, a taj cilj je da Srbija ima jedno moderno i efikasno krivično zakonodavstvo – rekao je ministar pravde Nenad Vujić.

Ministar je istakao da ne treba žuriti sa rešenjima koja nisu dobra za našu pravnu tradiciju i koja narušavaju naš pravni sistem. Pozvao je sudije, javne tužioce, advokate i profesore da upute ministarstvu svoje primedbe i sugestije.

Učesnike savetovanja pozdravili su i profesor dr Milan Škulić, zamenik predsednika Ustavnog suda Srbije, sudija Miroljub Tomić, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, akademik profesor dr Vitomir Popović, predsednik Udruženja pravnika Republike Srpske, advokat Nemanja Jolović, vršilac funkcije predsednika Advokatske komore Srbije, dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, direktor Pravosudne akademije Srđan Pavličić i predstavnici misije OEBS-a u Srbiji.

Profesor Škulić je rekao da bi izmenama i dopunama ZKP-a bile ispravljene neke ozbiljne pravne i tehničke greške u važećem zakoniku. Međutim, bilo bi bolje, kako je istakao, da se donese potpuno novi ZKP, kojim bi se Srbija, posle niza eksperimenata sa hibridnim modelima, vratila onome što je naša kontinentalno-evropska tradicija u krivičnoj proceduri.

Dr Ivana Stevanović ukazala je da je kazneni populizam polako ušao u naše krivično zakonodavstvo, što ima ogromne posledice, koje se, najpre, vide u zatvorima, gde osuđeni izdržavaju kazne.

– Živimo u zemlji gde je kazna zatvora dominantna, ali na sreću sada nemamo problem prenaseljenosti zatvora, jer je u poslednjoj deceniji izgrađeno nekoliko novih kazneno-popravnih zavoda. Kada je reč o višestrukim povratnicima, moramo imati na umu da se uspešnost kriminalne politike meri upravo time koliko je osuđenih ponovo učinilo krivično delo. Šezdeset procenata njih se ponovo pojavi pred sudijama i završe u zatvoru. Zato je o tome potrebno razmišljati prilikom izmena KZ-a – rekla je dr Stevanović.

Na jednu od važnih mogućih izmena KZ-a ukazala je sudija Marina Brašovan Delić iz Osnovnog suda u Pančevu. Predloženo je, naime, da kazna rada u javnom interesu ubuduće na bude sporedna i alternativna krivična sankcija, već da se može izreći kao glavna kazna. U tom slučaju, kako je rekla sudija, potrebno je da se jasno odrede način izvršenja i rasponi kazne rada u javnom interesu.

O izazovima prilikom određivanja kazne po sistemu „tri udarca” za višestruke povratnike govorila je Nada Davidović, viši saradnik Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, a sudija Miroslav Alimpić iz Apelacionog suda u Novom Sadu analizirao je odredbe o uslovnom otpustu u svetlu novih predloženih rešenja u KZ-u.

Krivičari će narednih dana raspravljati i o donošenju novog Zakona o maloletnicima i Zakona o Pravosudnoj akademiji. Savetovanje se održava uz podršku Ministarstva pravde, Pravosudne akademije, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i misije OEBS-a u Srbiji.