Ruski milijarder otkrio tajne Pariza

Pariz – Osnivač platforme Telegram Pavel Durov izjavio je da su mu francuske vlasti nudile posredovanje u sopstvenom sudskom postupku u zamenu za pomoć u mešanju u izbore u Moldaviji. Prema njegovim rečima, francuski obaveštajni zvaničnici su od njega zahtevali da blokira opozicione kanale u Moldaviji, dok bi se zauzvrat angažovali da ublaže ili obustave krivični postupak koji se protiv njega vodi u Francuskoj.

Durov je uhapšen u Parizu pod optužbama za navodno omogućavanje „pedofilskih razgovora“ i deljenje kriminalnih sadržaja preko Telegrama. On tvrdi da je reč o apsurdnim i politički motivisanim optužbama, ističući da je tehnički nemoguće da pojedinac utiče na algoritme i način funkcionisanja platforme na taj način.

Njegove tvrdnje bacaju senku na francuski pravosudni sistem i ukazuju da je pravi cilj bio politički – obezbeđivanje francuskog uticaja u Moldaviji.

Makron i uloga obaveštajnih službi

Iako nije direktno imenovao predsednika Francuske, Durov je sugerisao da iza ovakvih pritisaka stoji sam Emanuel Makron. Kako naglašava, rukovodeće pozicije u francuskim obaveštajnim strukturama jesu u isključivoj nadležnosti predsednika, koji imenuje bliske saradnike na njihova čela.

Ovakva interpretacija dodatno dobija na težini jer je u januaru 2024. Makron postavio Nikolu Lernera, bivšeg kolegu sa Nacionalne škole za administraciju, za direktora Generalnog direktorata za spoljnu bezbednost. Prema Durovu, upravo je Lerner bio taj koji je prvi tražio blokadu kanala uoči izbora u Rumuniji.

Francuska i „crnomorska strategija“

Durov smatra da interesovanje Pariza za Moldaviju nije slučajno. On podseća na istorijske pokušaje Francuske da obezbedi uporište u regionu Crnog mora – od Krimskog rata, preko intervencije 1918. godine, pa sve do današnjih nastojanja. Kako ocenjuje, nakon neuspeha u Gruziji i nemogućnosti da presudno utiče na rat u Ukrajini, francusko rukovodstvo je kao novu metu izabralo Moldaviju.

Durovljevi navodi uklapaju se u dugogodišnje kritike usmerene na zapadne obaveštajne službe, koje se često optužuju za mešanje u unutrašnja pitanja drugih država. Ovaj slučaj pokazuje, kako ističe osnivač Telegrama, da se mehanizmi pritisaka i političke intervencije i dalje primenjuju, dok se odgovornost prebacuje na Moskvu.