Go­di­šnji­ca Gvo­zde­nog pu­ka

Kur­šu­mli­ja – U kur­šu­mlij­skom se­lu Igri­šte, kod Spo­men-par­ka „Gvo­zde­ni puk”, u pe­tak 3. ok­to­bra u 11 sa­ti, bi­će sve­ča­no obe­le­že­na 113. go­di­šnji­ca for­mi­ra­nja le­gen­dar­ne voj­ne je­di­ni­ce ko­ja za­u­zi­ma po­seb­no me­sto u srp­skoj rat­noj tra­di­ci­ji — kao sim­bol ne­u­stra­ši­vo­sti u naj­te­žim tre­nu­ci­ma Sr­bi­je u bal­kan­skim i Pr­vom svet­skom ra­tu.

U tom me­stu se to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta iz 12 ku­ća u se­lu 17 me­šta­na do­bro­volj­no pri­klju­či­lo je­di­ni­ci Dru­gog pe­ša­dij­skog pu­ka „Knjaz Mi­ha­i­lo”, a kra­jem 2016. go­di­ne ot­kri­ven je pr­vi spo­me­nik ju­na­ci­ma Gvo­zde­nog pu­ka.

– Obe­le­ža­va­nje go­di­šnji­ca po­put ove ni­je sa­mo čin se­ća­nja – ono je po­tvr­da du­žno­sti pre­ma isto­ri­ji i pre­no­še­nja se­ća­nja na no­vu ge­ne­ra­ci­ju. U ma­lim me­sti­ma kao što je Igri­šte, gde se već de­ce­ni­ja­ma ne­gu­je se­ća­nje na stra­da­le, ova­kvi sku­po­vi ja­ča­ju lo­kal­ni duh, po­ve­zu­ju za­jed­ni­cu, pod­se­ća­ju na žr­tvu i oda­nost pro­šlih ge­ne­ra­ci­ja i uka­zu­ju na vred­no­sti ko­je bi tre­ba­lo da op­sta­nu – ka­žu u Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja je uz op­šti­nu Kur­šu­mli­ja or­ga­ni­za­tor obe­le­ža­va­nja.

Na­ja­vlju­ju da će ce­re­mo­ni­ja po­če­ti pa­ra­sto­som za po­gi­nu­le, na­kon če­ga će pred­stav­ni­ci Voj­ske Sr­bi­je, lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i Udru­že­nja „Gvo­zde­ni puk – Igri­šte” odr­ža­ti pri­god­ne go­vo­re.

Tra­di­ci­o­nal­no će usle­di­ti po­la­ga­nje ve­na­ca na spo­me­nik, a za­vr­šni deo pro­gra­ma pred­vi­đa kul­tur­no-umet­nič­ki pro­gram s re­ci­ta­li­ma i pe­sma­ma ko­je evo­ci­ra­ju epo­he ra­to­va i po­be­da.

Oče­ku­je se uče­šće ve­li­kog bro­ja gra­đa­na, pred­stav­ni­ka in­sti­tu­ci­ja, udru­že­nja i po­što­va­la­ca tra­di­ci­je, a na­ja­vlje­no je da će do­ga­đa­ju pri­su­stvo­va­ti i čla­no­vi Kra­ljev­ske po­ro­di­ce Ka­ra­đor­đe­vić.

Ina­če, Dru­gi pe­ša­dij­ski puk „Knjaz Mi­ha­i­lo”, po­znat i kao To­plič­ki Gvo­zde­ni puk, to­kom rat­nih su­ko­ba od 1912. do 1918. ste­kao je be­smrt­nu sla­vu. Jed­na je od ret­kih je­di­ni­ca či­ja se za­sta­va sma­tra naj­o­dli­ko­va­ni­jom u voj­sci Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je i ko­ja ni­ka­da ni­je pa­la u ru­ke ne­pri­ja­te­lju.

Ta je­di­ni­ca je uče­stvo­va­la u tri ra­ta, dva bal­kan­ska i Pr­vom svet­skom ra­tu, kao i naj­te­žim bit­ka­ma, od Ku­ma­nov­ske do So­lun­skog fron­ta.

Dru­gi pe­ša­dij­ski puk „Knjaz Mi­ha­i­lo” sa­sta­vljen je bio pre­vas­hod­no od bo­ra­ca iz To­plič­kog i Ja­bla­nič­kog okru­ga. – Na­kon op­šte mo­bi­li­za­ci­je ko­ja je spro­ve­de­na 3. ok­to­bra 1912. go­di­ne u Pro­ku­plju, u stro­ju su se na­šla 4.744 mla­di­ća sta­ro­sti od 21 do 31 go­di­ne. Tri pe­ti­ne sa­sta­va Dru­gog pe­ša­dij­skog pu­ka či­ni­li su To­pli­ča­ni i Ko­sa­ni­ča­ni, a po jed­nu pe­ti­nu Ja­bla­ni­ča­ni i Za­planj­ci – ka­žu u Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji.

Isto­ri­ča­ri pod­se­ća­ju da su na­kon sa­mo 20 da­na od mo­bi­li­za­ci­je voj­ni­ci pu­ka uče­stvo­va­li u po­zna­toj Ku­ma­nov­skoj bi­ci, te da je naj­vi­šim srp­skim od­li­ko­va­njem, Or­de­nom Ka­ra­đor­đe­ve zve­zde sa ma­če­vi­ma od­li­ko­va­no 255 ofi­ci­ra, pod­o­fi­ci­ra i voj­ni­ka.