Zbog snega vanredno u tri opštine

Usled posledica velikog nevremena, praćenog obilnim i vlažnim snegom, koje je zahvatilo brdsko-planinske predele Srbije, juče je vanredna situacija proglašena u Ivanjici, Novoj Varoši i Medveđi. Kako je juče saopštila „Elektrodistribucija Srbije” (EDS), zabeležen je veliki broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije, a na području Niša i Kraljeva u jednom trenutku oko 50.000 korisnika nije imalo struju. Na pojedinim putevima zbog vlažnog snega bilo je oborenih stabala.

„Najviše problema registrovano je u brdsko-planinskim predelima Raškog, Zlatiborskog, Moravičkog, Pčinjskog i Jablaničkog upravnog okruga, a do kvarova na distributivnoj mreži u najvećoj meri je došlo zbog pada stabala drveća na distributivnu mrežu, koje je izazvala velika količina vlažnog snega”, naveo je EDS u saopštenju.

Njihove ekipe su tokom celog dana bile na terenu, kvarovi su otklanjani ali su se zbog lošeg vremena pojavljivali i novi. Napomenuli su da se situacija menjala iz sata u sat.

„Na čitavoj teritoriji opštine Nova Varoš proglašena je vanredna situacija zbog snega koji pada skoro 24 sata i izaziva ogromne probleme. Više od 80 odsto teritorije opštine trenutno je bez struje, a sam grad je trenutno bez vode”, kazao je juče predsednik opštine Branko Bjelić. On je objasnio da je Štab za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju kako bi problemi bili što pre otklonjeni, preneo je Tanjug. Struje nije imao i jedan deo stanovnika susedne opštine Prijepolje.

Sneg koji je tokom noći prekrio ivanjički kraj doneo je velike probleme i stanovnicima ove opštine. „Na višim predelima palo je i preko 20 centimetara snega, zbog čega je proglašena vanredna situacija. Usled težine snežnih padavina došlo je do lomljenja drveća i grana koje su oštetile dalekovode, pa su bez električne energije ostala brojna naselja, među kojima su Kušići, Brezova, Osonica, Lisa, Bratljevo, Butkovo i Opaljenik”, rekao je za Tanjug predsednik opštine Ivanjica Aleksandar Mitrović.

Sneg je i u Lučanima ostavio 3.000 stanovnika bez struje. „Prema prvim informacijama, oštećeno je čak osam dalekovoda, kao i veliki deo niskonaponske mreže. Struje nema u selima Rti, Kotraža, Gornji Dubac, Vučkovica, Pšanik, Virovo, Goračići, Guberevci, Viča i Milatovići. Sve raspoložive ekipe ’Elektrodistribucije’ su na terenu i rade na raskrčavanju trasa i otklanjanju kvarova. Prioritet je da se što pre osposobe dalekovodi i omogući postupno uključivanje sela i zaseoka, deo po deo”, rekao je juče predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović.

Načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije Nedeljko Gagić izjavio je juče ujutru da su vatrogasci tokom noći zbog snežnih padavina imali tri intervencije na području Surdulice i Prijepolja gde su uklanjana oborena stabla, a jedno vozilo je bilo zaglavljeno u snegu.

Gagić je za RTS rekao i da su svi vodotokovi prvog i drugog reda stabilni, ali da uvek postoji opasnost od izlivanja reka i da se savetuje oprez.

„Apelujem na naše građane da budu oprezni. Uvek postoji opasnost od nastanka bujičnih poplava na određenim manjim lokacijama, kada u jednom kratkom periodu padne ogromna količina kiše. Iz tog razloga mi smo uvek spremni, ali apelujem na građane da budu pažljivi i oprezni”, kazao je Gagić, preneo je Tanjug.

Naglasio je da posebno oprezni treba da budu građani koji su i u prethodnim periodima imali bujične poplave, pre svega u brdsko-planinskim krajevima.

„Oni već znaju koja količina padavina kod njih može da izazove te bujične poplave. Mi smo njih već obišli. Savetujem samo da prate situaciju, da se informišu i preko medija, a mi ćemo ih informisati i putem SMS poruka, naši ljudi će obilaziti teren u ovom periodu kako bi pomogli tamo gde je potrebno”, kazao je Gagić.

Na pitanje šta građani da urade ukoliko ih na putu, dok su u automobilu, zadese vremenske nepogode, Gagić je savetovao da se bez preke potrebe ne koriste putni pravci za koje je upozoreno da će doći do pojave snega ili snežnih smetova i da treba tražiti alternativne pravce.

„U slučaju da se zadesimo u autu tokom nekog nevremena, moj savet je da se uspori, da se parkira na bezbednom mestu, da se sačeka dok nevreme ne prođe, da se pozove spasilačka služba. Mi ćemo doći da pružimo neophodnu pomoć”, rekao je on.

Najviše snega na Kopaoniku, meštani Golije ne pamte ovakav oktobar

Snega je najviše juče bilo na području Kopaonika, a na ovoj planini juče je zabeležena temperatura i do minus pet stepeni Celizijusovih. 

Snežnog pokrivača ima i na višim delovima planine Zlatar, u predelu Vodene Poljane i krajevima između Zlatara i Sjenice. Prvi sneg na početku jeseni pao je i na planini Jabuka, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 1.250 metara. Na pojedinim delovima Golije sneg je juče dostigao visinu od 70 centimetara, rekao je za Tanjug Milojica Veličković, meštanin ove planine. Prema njegovim rečima, ako sneg ovako nastavi da pada, put Odvraćenica – Duga Poljana će ubrzo biti neprohodan. „Čekamo da iz Ivanjice stignu čistači. Obično oko 10 sati naiđu, ali mislim da neće moći kamionima ovo da očiste, da će morati teške mašine da pošalju. Mi u kući struje nemamo već dva dana, jer je sneg prekrio solarne panele”, ukazao je Veličković.

Snežno i u Vranju

Vranje – Ni najstariji stanovnici grada podno Pržara ne pamte da je prvi sneg pao u oktobru kao što se to desilo juče. Posle obilnih kišnih padavina usled temperature od samo jedan stepen Celzijusa sneg je pao i u samom centru Vranja koje se nalazi na nadmorskoj visini od 487 metara. Zabeleli su se i krovovi kuća u brdsko-planinskom području Poljanice, Pljačkovice i Svetog Ilije. Najviše snega palo je na obroncima Besne Kobile koja se nalazi na nadmorskoj visini od 1.923 metra. Umerene snežne padavine registrovane su i na području Vlasinske visoravni (1.230 metara nadmorske visine), kao i na širem području brdskih sela u opštini Bosilegrad. Na području sedam opština Pčinjskog okruga, prema zvaničnim podacima, palo je više od 80 litara kiše po kvadratnom metru, što odavno nije zabeleženo na početku jeseni. To je dovelo i do blagog porasta nivoa Južne Morave i njenih pritoka u gornjem toku reke.

V. R.  

Todorović: Sledi porast temperature

Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je juče da nakon ove epizode veoma hladnog vremena, sledi porast temperature u Srbiji i dodao da će u oktobru temperature biti u granicama prosečnih vrednosti za ovo doba godine. On je za Tanjug poručio da je ovo kratka epizoda hladnog vremena koja će trajati nekoliko dana i da nema potrebe sumnjati da će biti ovoliko niskih temperatura u nastavku jeseni.

Govoreći o trenutnim vremenskim prilikama, meteorolog je naveo da je neobično da početkom oktobra budu ovako niske temperature i velike količine padavina, odnosno snega u planinskim predelima. „To se retko događa, možda jednom u 30, 40 godina. Više u oktobru očekujemo više temperature kao produžetak toplog dela godine”, naveo je on.

Na pitanje otkud ovakve vremenske prilike i sneg na Kopaoniku, Zlataru, Goliji, Todorović je rekao da se „namestila cirkulacija iznad evropskog kontinenta, u Sredozemlju je bio ciklon koji je dolazio iz zapadnog Sredozemlja u oblasti Jadrana i Egeja, dok je istovremeno sa severoistoka Evrope pristizao hladan vazduh za ovo doba godine”. Dodao je da je ta kombinacija uslovila pojačanje tog ciklona na Sredozemlju, odnosno na jugu Balkana i uzrokovalo veliku količinu padavina u čitavom regionu.

Odgovarajući na pitanje da li građane u oktobru može da iznenadi minus i poledica na kolovozu s obzirom na to da se svima onima koji idu u pravcu Crne Gore preko graničnog prelaza Jabuka savetuje oprezna vožnja zbog klizavog kolovoza, Todorović je rekao da može, jer već danas ima poledice na planinskim predelima iznad 1.300 metara.

Kako je naveo, poledice će biti ne toliko zbog snega koji je pao, već zbog kratkotrajnog razvedravanja koje će uslediti kroz nekoliko dana, zato što u toku vedrih noći počinje pravo hlađenje prizemnog vazduha koje izaziva poledicu i u nižim delovima zemlje.

„Prosečna temperatura u Beogradu u ovom periodu godine je oko 20 stepeni. Ako pogledamo istorijske podatke na današnji dan, najniža maksimalna temperatura izmerena je 1936. godine i iznosila je 8,6 stepeni”, kazao je Todorović i ocenio da će jučerašnji dan sa izmerenih šest stepeni Celzijusovih u Beogradu – biti najhladniji dan.

„Kada posmatramo dugi niz podataka, karakteristike oktobra su temperature i od 20 do 25 stepeni. Ako izračunamo prosečan datum sa maksimalnim temperaturama od 25 i više stepeni, to je 13. oktobar”, izjavio je on za K1 televiziju, preneo je Tanjug.

Todorović je rekao da iako se u nastavku meseca može očekivati još neki topliji dan, temperatura neće preći 25 stepeni Celzijusovih posle ove hladnoće.

Miholjsko leto, prema njegovim rečima, nećemo moći da očekujemo, jer će temperature koje budu zabeležene oko 8. do 10. oktobra biti uglavnom u granicama proseka.

„Za miholjsko leto potrebno je da temperature budu barem dva stepena iznad proseka”, objasnio je meteorolog.