Moldavija evropska briga i posle izbora

Ko se sve mešao u parlamentarne izbore održane pretprošlog vikenda u Moldaviji može samo da se nagađa. Kako god bilo, bio je to još jedan oštar obračun evropskog zapada i istoka, a sve preko leđa žitelja jedne od najsiromašnijih država na našem kontinentu.

Prema zvaničnim izbornim rezultatima, pobednik sa 50,03 osvojenih glasova je vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS), koja podržava predsednicu Maju Sandu, dok je Patriotski izborni blok (proruski savez) na čijem čelu je Igor Dodon, bivši šef države (2016‒2020), kao drugi osvojio 24,26 odsto glasova. Ostali opozicionari pojedinačno nisu dostigli 10 procenata.

Ali to su samo brojke. Stvarnost na političkoj sceni bivše sovjetske republike daleko je složenija. I tesno je isprepletena sa ostalim dešavanjima na našem kontinentu, posebno u svetlu stalnih nastojanja NATO-a da se proširi dalje na istok i odbijanja Rusije da mu to dozvoli. Ukratko, bilo kakav sukob dve strane na ovom prostoru, mada svakako u manjem obimu, imao bi jednaku težinu kao i aktuelni u Ukrajini.

Nezavisna Moldavija potiče iz 14. veka, a kao kneževinu ju je osnovao Bogdan Prvi. Tada je obuhvatala delove današnje Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Istočni deo, poznatiji kao Besarabija, 1812. biva priključen Ruskom carstvu. Po okončanju Prvog svetskog rata Besarabija se ujedinjuje sa Kraljevinom Rumunijom da bi je zatim anektirao Sovjetski Savez, stvorivši Moldavsku sovjetsku socijalističku republiku koja je kao takva funkcionisala do raspada SSSR-a 1991.

Zašto je ovo važno? Jednostavno, zemlje zapadne Evrope predvođene NATO-om žele ovaj prostor da uzmu pod svoje okrilje. Ne stoga što brinu za budućnost ovdašnjeg naroda koji ima oko 2,6 miliona duša, od kojih barem trećina živi i radi u inostranstvu, već da bi prišli što bliže ruskim granicama. Jednako kao u slučaju baltičkih zemalja, Ukrajine, pa i Balkana koji je priča za sebe.

U tom smislu na čelo države je dovedena Maja Sandu, američki đak i definitivno čovek Brisela. Korak dalje bila je promocija PAS partije koja je na gore pomenutim izborima uspela da obezbedi 55 mesta u ovdašnjem parlamentu koji ima 101 poslanika. Po mnogim nezavisnim posmatračima, izbori nisu bili fer, u pokrajini Pridnjestrovlje glasanje nije ni omogućeno, a od oko 70 glasačkih mesta u inostranstvu, u Rusiji u kojoj živi desetine hiljada Moldavaca, otvorena su bila samo dva. Takođe, nekim partijama je dva dana uoči glasanja, jednostavno, bio zabranjen izlazak na birališta. 

Pri oceni izbora čak ni međunarodni posmatrači u svojim izveštajima nisu naveli da su zaista bili pošteni. Umesto toga upotrebljen je izraz ‒ „konkurentni”. Ipak, rezultat je priznat. Dodajmo i da je američka političarka, novinarka i bivša čelnica USAID-a Samanta Pauer otvoreno izjavila da je upravo novac američkih poreskih obveznika značajno doprineo pobedi Maje Sandu.

Dodajmo i da je aktuelna predsednica Moldavije, inače državljanin i susedne Rumunije, često optuživana zbog autoritarne politike koju vodi, zabrane kandidovanja pojedinih opozicionih partija, blokiranja rada opozicionih medija… Čak je i put Moldavije u Evropsku uniju vezala, isključivo, za svoju ličnost.

Naravno, opozicija je odmah po objavljivanju izbornih rezultata istakla da iste neće priznati. Pokrenuti su protesti, a u pokrajinama Pridnjestrovlju i Gaugaziji još su odlučniji da se ne priklone vlasti u Kišinjevu. Prema pisanju evropskih medija, Brisel otvoreno pokušava da pod svoje okrilje prigrli još jednu državu u kojoj je demokratija „dovedena do sopstvene karikature”.

Ako se zna da je Pridnjestrovlju, koje je proglasilo nezavisnost, uvelo sopstvenu valutu i pasoše, i danas postoji jak ruski vojni garnizon koji ima 1.800 ljudi, sve okolnosti za novo dizanje tenzija u Evropi su spremne. Nema sumnje da opozicija u Moldaviji neće tek tako pristati na rezultate prošlonedeljnih izbora. Kako rekosmo, protesti su uveliko počeli. Treba pomenuti i da su sve partije koje su na glasanje izašle sa jasnim stavom protiv aktuelne vlasti, u stvari, deo opozicije, što pobedu PAS čini još klimavijom.

U takvim okolnostima, a zahvaljujući ratu u susednoj Ukrajini, posebno u oblasti Odese, svaki razvoj događaja je izgledan. Moldavija aktuelne probleme sama sigurno ne bi mogla da reši. Jasno je da bi i eventualna prevaga opozicije izazvala oštru reakciju Brisela, pa i Vašingtona. 

Evropa definitivno ne može neaktivno da čeka dalji razvoj događaja. Sudbina ove male zemlje, objektivno zaboravljene od drugih na kontinentu, mogla bi da se pretvori u novu iskru koja bi i te kako mogla da unese dodatnu pometnju među žitelje u Evropi.