Očevim putem, korak po korak do najvećih visina

Kada ga pogledate, neodoljivo podseća na svog oca. Miran i blag pogled koji vas uverava da je pred njim velika karijera. Možda ne baš kao što je imao njegov otac, ali Aleksandar Stanković zasigurno ide očevim putem. Za Dejana Stankovića, ikonu Crvene zvezde, nekadašnjeg fudbalera Lacija i Intera i sadašnjeg trenera moskovskog Spartaka, nema ko nije čuo, a da nije u fudbalskim vodama. Za mlađanog Aleksandra će ovdašnja javnost tek imati priliku da se uveri da je, ako ništa drugo, bar na dobrom putu da oseti delić fudbalske slave koju je imao njegov otac. Za prvotimca belgijskog Klub Briža, poziv u A reprezentaciju Srbije je zasigurno kruna dosadašnje igračke karijere. Dobre igre u dresu Briža nisu ostale nezapažene od strane Dragana Stojkovića, koji je za vreme svog četvorogodišnjeg mandata na klupi Srbije mnogima dao priliku da osete šta znači nositi dres Srbije. Od prvih dana u mlađim kategorijama Intera, preko švajcarskog Lucerna do belgijskog Klub Briža, Stankovićev put nije bio lak.

Najpre se u dresu Lucerna učio strpljenju. U Brižu je video šta znači biti pobednik i takmičiti se sa najboljim klubovima u Evropi. U toj istoj sezoni, kada je belgijski klub uspeo da uđe u evropsku elitu, najpre kao nagrada stigla je pobeda nad Monakom. Poraz od Atalante koji više podseća na opomenu, nego na neuspeh, nije uzdrmao ekipu. Ali dve nove uzastopne prvenstvene pobede su ponovo pokrenule lavinu ambicija ovog kluba. Mladi Aleksandar je dres Srbije nosio u svim mlađim kategorijama. Tamo je bio više od igrača, često pokazujući liderske sposobnosti. Bio je kapiten, izvođač slobodnih udaraca, neko ko sa puno hrabrosti uvek preuzima odgovornost. Ističe da sa ocem nikada ne razgovara o onome što je bilo dobro, samo o onome što može biti još bolje.

Sada, sa prvim pozivom u A reprezentaciju, stoji na pragu onoga o čemu je maštao dok je bratu Filipu šutirao slobodne udarce. Sada pred nove fudbalske izazove Aleksandar ostaje veran sebi, potpuno miran, fokusiran i posvećen obavezama koje ga čekaju. Imao je tu sreću da uči od jednog od najboljih fudbalera koje smo imali...

– Od trenutka kada sam prvi put zaigrao za pionirsku reprezentaciju Srbije, maštao sam da jednog dana budem član A reprezentacije svoje zemlje. Osećaj je izvanredan, to je ispunjenje sna. Čekao sam ovaj trenutak od prvih dana u mlađim kategorijama, gde sam bio kapiten – iskren je Aleksandar.

Iako je rođen u Italiji, kaže da ga najveće emocije vezuju za Srbiju.

– Nemam poseban motiv kada igram protiv zemlje u kojoj sam rođen. Kad igram za Srbiju, uvek sam motivisan. Jednostavno, želim da predstavljam moju zemlju kao pravi Srbin. Istina je da sam imao više puta ponudu da igram za Italiju, ali je odgovor uvek bio isti. Moja porodica je iz Srbije, ja se osećam kao Srbin. Samo je jedna reprezentacija za koju želim da igram – izričit je mladi Aleksandar.

Kroz mlađe selekcije najduže je sarađivao sa Radovanom Krivokapićem, svega nekoliko utakmica pod vođstvom Saše Ilića i Aleksandra Kolarova…

„Sve su to treneri koji su igrali fudbal na ozbiljnom nivou, razumeju zahteve igre na svakoj poziciji i mogu mnogo da pomognu mladim igračima. Zadovoljan sam svim svojim trenerima, od Intera, preko Lucerna i Briža do mlađih selekcija u savezu, jer uvek možeš da naučiš nešto novo što posle nosiš kroz čitavu karijeru.

Danas radi pod vođstvom Dragana Stojkovića, čoveka o čijim igračkim kvalitetima njegov otac govori u superlativima.

– Tata mi je mnogo puta govorio kakav je majstor fudbala bio naš selektor. Čast je kada Srbiju vodi takav majstor fudbala. Volim kada imam kontrolu lopte. Sigurno ću slušati sve što selektor bude govorio i tražio od mene. U to budite ubeđeni sto odsto. Jedva sam dočekao da počnemo da radimo na pripremi utakmice sa Albanijom.

Kada je stigao poziv za A reprezentaciju, jedan od prvih koji mu je čestitao bio je čovek sa kojim deli posebnu vezu iz Interovih dana.

– Dimarko me je odmah pozvao i čestitao. Srećan je što sam deo najbolje reprezentacije, zna koliko mi znači poziv i koliko volim Srbiju. Ponosan je, kao i moja porodica. Njegovi saveti su mi do sada puno pomogli, posebno kada sam donosio odluku o prelasku u Lucern. To je bilo leto pre godinu dana, imao sam ponude iz Serije B, ali mi je Federiko rekao: idi u Švajcarsku, igraj, tamo će ti dati dosta prostora, jer je i on jedno vreme bio u Sionu.

Prelazak u Klub Briž se vrlo brzo pokazao kao idealan korak u njegovoj daljoj fudbalskoj karijeri:

– To je veliki klub koji ima ozbiljan projekat. Na moju veliku sreću period adaptacije u novoj sportskoj sredini nije trajao dugo. Brzo sam se izborio za status u prvoj postavi. Zahvalan sam mom treneru, saigračima i svim ljudima u klubu. Bez njih ne bih mogao tako brzo da se prilagodim. Plasman u Ligu šampiona preko Salcburga i Rendžersa, kao i ubedljiva pobeda nad Monakom, ostaće urezani u pamćenju navijača Briža. Krenuli smo dobro. Te četiri utakmice u kvalifikacijama bile su nam najbolje u sezoni. Mnogo nam je značio taj uspeh za samopouzdanje, atmosferu – priznaje Aleksandar.

Neće biti nikakvo iznenađenje ako već sutra u Leskovcu debituje za Srbiju. Kao svaki tehnički prefinjen igrač, ima i svog fudbalskog uzora.

– Tata je moj idol, tu nemam nikakvu dilemu. Gledao sam i Hakana Čalhanoglua dok sam trenirao sa prvim timom Intera. To što on radi na terenu je prosto neobjašnjivo – ističe Stanković.

Dolaskom pod sazvežđe najboljeg tima Srbije, Aleksandar je postao deo grupe o kojoj je dugo maštao.

– Jan-Karla Simića znam iz mlađih selekcija, ostale tek treba da upoznam. Normalno, pratim Vlahovića i Kostića u Juventusu, Pavlovića u Milanu. Vrlo brzo sam se uverio da su sjajni momci. Iz dana u dan rastu tenzije kako se bliži utakmica sa Albanijom. Spremamo se u miru, polako. Aslanija znam iz Italije, sećam se da je Filipu dao gol u 118. minutu i uskratio ga za ’skudeto’ u juniorskoj konkurenciji. Igrali smo zajedno u Interu, imamo istu poziciju i dobro poznajem njegove kvalitete. Ali nije on jedina opasnost. Iskreno, ne poznajem baš sve igrače Albanije, ali ovih dana radimo detaljno na analizi protivnika – naglašava nova nada srpskog fudbala.

Za kraj Aleksandar je otkrio očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije. To su reči koje u sebi nosi kao zavet.

– Kao što bi svaki tata rekao sinu, rekao mi je da se ponašam lepo, da pre nego što obučem dres, prvo pogledam grb Srbije i da ga uvek stavim ispred prezimena. Video sam njegov portret ispred svlačionica. Svaki put kad dođem u Pazovu.

Trenutno je zadovoljan u Belgiji, ali nije tajna da želi da se što pre vrati u zemlju gde je rođen, da ponovo pokuša u Interu gde je tata Dejan ostavio neizbrisiv trag. Neće biti nikakvo iznenađenje ako od prvog minuta bude dobio priliku u veoma važnom fudbalskom dvoboju. Dragan Stojković je pokazao da veruje u ovog igrača...

Danas odlazak u Niš

Fudbalska ekspedicija Srbije preseliće se danas na jug Srbije. Igrači i stručni štab biće smešteni u Hotelu „Ambasador”, a u Nišu će pod dirigentskom palicom Dragana Stojkovića odraditi dva treninga pred sutrašnji susret u Leskovcu protiv Albanije (21 čas). Na jugu naše zemlje ponovo vlada veliko interesovanje za dolazak reprezetacije, a ponovo će u centru pažnje biti Dušan Vlahović, napadač Juventusa i ljubimac najmlađih navijača. Inače, gosti će biti smešteni u Hotelu „Nais”, gde će imati stalnu bezbedonosnu pratnju. Fudbalski savez Srbije želi da ova utakmica protekne u najboljem redu, bez ijednog incidenta, jer je savez pod budnim okom inspektora Uefe, koji su već doputovali u Leskovac.

D. T.