Solarna elektrana na Kolarčevoj zadužbini

Na krov zgrade Zadužbine Ilije M. Kolarca postavljena je solarna elektrana. Time se jedna od najznačajnijih kulturnih institucija u Srbiji pridružila sve brojnijoj listi objekata koji iz sunca dobijaju sopstvenu energiju, među kojima su domovi zdravlja, zgrade opština, škole, zanatske radnje, čak i manastiri, ali i privatna domaćinstva.

U godini kad je podnela kandidaturu za upis na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, Zadužbina Ilije M. Kolarca napravila je veliki korak ka održivoj budućnosti i odgovornom društvenom razvoju, piše specijalizovani portal za klimatske promene „Klima 101” i dodaje da je solarni sistem isplativa, dugoročna investicija koja će godišnje proizvoditi 30.000 kilovat-sati električne energije.

Procenjena vrednost te energije donosi trenutnu uštedu na računima od oko 4.500 evra godišnje. Neto finansijska korist za zadužbinu iznosi najmanje 900 evra godišnje, pa se u toku 15 godina korišćenja očekuje minimalna ukupna korist od 12.000 evra.

Pored novčanih benefita, projekat znatno doprinosi zaštiti životne sredine smanjenjem emisije ugljen-dioksida za oko 30 tona godišnje.

– Ne samo da će time Kolarčeva zadužbina imati znatnu uštedu električne energije, što je svakako za nas prioritet, već smo značajno zakoračili u zelenu agendu, čineći sve da i u domenu energetike pokažemo svest i odgovornost – prenosi „Klima 101” izjavu Aleksandra Pekovića, direktora Kolarčeve zadužbine.

Ovaj energetski projekat, kako se navodi u saopštenju, realizovan je kroz savremeni model ugovora o energetskoj usluzi (Energy Performance Contracting, EPC). Ključno je da zadužbina nije imala nikakve troškove ulaganja – ceo posao se isplaćuje od ostvarenih ušteda. Time je projekat u potpunosti usklađen s ciljevima održivog razvoja i načelima cirkularne ekonomije. Projekat obuhvata kompletan proces od projektovanja i finansiranja do instalacije sistema, njegovog održavanja i garantovane energetske proizvodnje.

Osim same solarne elektrane, projekat je obuhvatio i potpunu sanaciju dotrajalog krova, koji je godinama prokišnjavao, čime je zadužbina rešila i jedno važno infrastrukturno pitanje.

– Da nije bilo naših partnera koji razumeju i podržavaju najznačajniju, nezavisnu zadužbinu kulture koja postoji i kontinuirano radi već 148 godina, ne bismo danas imali instalirane solarne panele i saniran krov – rekao je Peković.

Pored javnih i poslovnih, sve brojniji postaju i objekti u gradskim vikend-naseljima i na izletištima, čiji krovovi su prekriveni solarnim panelima iz kojih „izlazi” električna energija. Doktor Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu za „Klimu 101” objašnjava rezultate velike nove studije o prozjumerima (kupcima-proizvođačima struje) u Srbiji i nudi odgovor na pitanje da li se ugradnja solarnih panela isplati.

– Korisnici sa većom potrošnjom, naročito oni koji redovno prelaze u crvenu zonu, kada je cena električne energije najviša, najbrže osete ekonomske koristi od sopstvene proizvodnje. U njihovom slučaju, period otplate investicije može biti kraći od tri godine, čak i bez dodatnih subvencija ili podsticaja – rekla je Stojković Terzić.

Dok je cena električne energije u Srbiji u porastu, cena solarnih sistema konstantno opada – u poslednjih 15 godina smanjena je za više od 90 odsto. Svaki kilovat-sat proizveden iz solarne elektrane znači jedan kilovat-sat manje iz termoelektrane, a to, između ostalog, znači manju emisiju ugljen-dioksida.

Najvažnija procena stvarnih potreba

Da bi investicija zaista bila isplativa, ključno je pravilno dimenzionisanje sistema. Elektrana treba da bude projektovana tako da pokriva sopstvenu potrošnju, bez znatnih viškova. Ukoliko je sistem predimenzionisan, višak proizvedene električne energije koju domaćinstvo ne potroši predaje se snabdevaču bez ikakve finansijske nadoknade. U tom slučaju deo uloženog novca ne donosi stvarnu korist, što produžava vreme otplate investicije, ističe dr Jelena Stojković Terzić.

Smanjenje primene fosilnih goriva

Srbija danas znatan deo svojih energetskih potreba zadovoljava uvozom, posebno fosilnih goriva. Iako se domaći lignit i dalje koristi u velikim količinama, zbog njegove niske kalorijske vrednosti sve više se uvozi ugalj višeg kvaliteta. U poslednjim godinama beleži se primetan rast uvoza uglja, što dodatno povećava energetsku zavisnost i izloženost cenovnim oscilacijama na međunarodnim tržištima. A upravo razvoj lokalnih, distribuiranih izvora energije, poput solarnih elektrana na krovovima, direktno doprinosi smanjenju ove zavisnosti.