Opada broj đaka, ali ne i nastavnika

Da li zaposlenima u osnovnim i srednjim školama prete otkazi? U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije procenjuju da je oko 16.000 zaposlenih u tim školama – višak. Uprkos tome, ministar prosvete profesor dr Žarko Obradović naglašava da otpuštanja neće biti. Naći će se način da se i „prekobrojni” uposle. Biće preraspodele među školama, a najviše radnih mesta će se, očekuje ministar, otvoriti u oblasti doživotnog obrazovanja koje je trend u svetu, a treba ozbiljno da se uspostavi i kod nas. Uz sve to predstoji i izrada socijalnog programa.

Na pitanje na osnovu kojih se kriterijuma u Uniji procenjuje koliko u prosveti ima viška, predsednik tog sindikata Leonardo Erdelji ukazuje na to da u našoj zemlji opada broj đaka, ali ne i broj profesora i da je čak teško utvrditi tačan broj zaposlenih u školama: „Barata se brojem od oko 120.000”.

On smatra da se od 60 đaka ne mogu praviti četiri odeljenja, da u mnogim našim školama nema dovoljno učenika, da čak u 38 škola sedi samo po jedan đak.

– Projektna grupa koju čine predstavnici Ministarstva prosvete, sindikata i Uprave za trezor još skenira situaciju na terenu. Tek po završetku tog posla znaće se definitivno koliko u školama ima viška zaposlenih – kaže Erdelji.

Međutim, ako se u prosveti Srbije budu primenjivali standardi EU, onda je pitanje da li u školama ima viška ili, u stvari – manjka zaposlenih.

– Sindikati se ne brinu za prosvetne radnike, već, po pravilu, samo pre početka školske godine zakazuju štrajk, kako bi pokazali da nešto rade. Njih je pregazilo vreme – ocenjuje Goran Vilotijević, pedagog i direktor beogradske OŠ „Banović Strahinja”.

On ističe da, s jedne strane, postoje pedagoške norme, a s druge – državna kasa, tačnije, državna politika.

– Ukoliko nam je cilj EU, trebalo bi da se poveća procenat budžetskog izdvajanja za prosvetu. Zatim bismo morali i naše zakone da prilagodimo zakonima EU gde se mnogo više para izdvaja i ulaže u obrazovanje na koje se gleda kao na najbolju investiciju – obrazlaže Vilotijević.

On ukazuje na to da je škole potrebno savremeno opremiti, ali i oplemeniti, jer nije svejedno kako se deca osećaju kada uđu u školu. Prisnija atmosfera se postiže u malim, a ne velikim školama, kao i u manjim odeljenjima.

– Nemoguće je, recimo, sa đacima prvacima raditi kao što se radi na fakultetu. Po pedagoškim normama, grupa od osam učenika je najbolja grupa. Tada se lako može upražnjavati i individualni rad. Sasvim su prihvatljiva i odeljenja koja imaju od 18 do 25 đaka. U nekim situacijama se čak bolje može raditi u tim odeljenjima, jer učenici uče jedni od drugih, a mogu se podeliti i u više manjih grupa podesnih za timski i individualni rad. Prednost manjih odeljenja je i u disciplini. Devojčice i dečaci se lakše koncentrišu na ono što treba da rade kada je u učionici 18 umesto 45 đaka. Ukoliko su velika odeljenja nastavnik teško može da zapamti i imena đaka, a kamoli da pristupi individualnom radu ili da ih oceni pravično. Najbolje bi bilo da svaki učenik odgovara svakog časa – objašnjava Vilotijević.

On upozorava da je nehumano decu držati u školi do 19 ili 20 časova. Zato se zalaže za to da se u školama nastava drži samo u jednoj, prepodnevnoj smeni.

-----------------------------------------------------------

Znaju za Namibiju, ali ne i za Kosmaj

Pedagog i direktor OŠ „Banović Strahinja” Goran Vilotijević kaže da školski programi i udžbenici treba da se prilagode uzrastu đaka. Ovi sadašnji su, veli, u velikoj meri napravljeni tako kao da njihovi autori žele decu da pripreme za svoje matične fakultete. Mnogo je i neprimenjivog znanja koje se stiče u školama.

– Učenici, na primer, uče prirodna bogatstva Namibije, a ne znaju gde je Kosmaj – primećuje Vilotijević.