GENERALE, HVALA TI ZA SVE

Generale,

Danas ti se Srbija obraća, tvoj narod — onaj kojem si služio bez interesa, bez kalkulacije, srcem i sa verom jednog vojnika.

Tiho si otišao, kako samo veliki odlaze - bez reči, ali sa težinom koja ostaje u narodu kao eho. I dok tvoje telo počiva pod srpskim nebom, mi osećamo da tvoja duša nije otišla daleko. Ona je u svakom vojniku koji stoji uspravno, u svakom čoveku koji zna šta znači zakletva, u svakoj majci koja je izgubila sina u odbrani otadžbine.

Hvala ti, generale, što si nas naučio da se ljubav prema zemlji ne meri pobedama, već žrtvom. Hvala ti što si nam dao primer da vojnik nije onaj koji nosi oružje, već onaj koji nosi čast.

Tvoje ime nije samo deo istorije — ono je deo srpskog bića. Pamtićemo te kao komandanta koji je u najtežim danima ostao postojan i pribran, kao čoveka koji je predvodio svoje vojnike neustrašivo i sa verom.

Na Kosovu i Metohiji, u danima kada je nad Srbijom gorelo nebo a zemlja pržena, ti nisi uzmakao. Pod tvojom komandom, hiljade srpskih vojnika branile su svetinje, domove i grobove svojih predaka. Mnogi od njih nisu se vratili.

Ali sada, kada im se pridružuješ, znamo da će te prvi pozdraviti — postrojeni u Nebeskoj Srbiji, pod zastavom koju ste zajedno branili. I dok im budeš prilazio, oni će ti mirno podneti raport: „Generale, zadatak izvršen. Srbija je odbranjena.“

Generale, nosio si krst teži od svakog ordena. Kada su te osudili i odveli daleko od svoje zemlje, nisi prokleo ni ljude, ni vreme. Nisi se pravdao, nisi tražio milost. Ćutao si kao vojnik i trpeo kao mučenik.

U hladnim zidovima finskog zatvora ostao si isti — dostojanstven, ponosan, nepokolebljiv. Nijedna nepravda nije mogla da te skrši, jer si verovao da je istina spora, da će doći i da se poslednji sud ne drži u Hagu, već pred Bogom.

Hvala ti što si nas naučio da se veličina čoveka ne meri položajem, već snagom duše. Tvoja tišina bila je glasnija od svake reči, tvoja trpeljivost dublja od svake žalbe.

U septembru si se, teško bolestan, vratio u Srbiju. Vratio si se u svoju zemlju, među svoje ljude, da poslednje dane provedeš pod nebom i u državi koju si branio. Nije to bio slučajan povratak — to je bio blagoslov za sve što si u životu uradio.

Gospod je dozvolio da poslednji dah izdahneš tamo gde si najviše pripadao. I u tome ima pravde, da vojnik koji je celog života branio zemlju, u njoj i počine.

Danas Srbija ćuti. Ali to nije prazno ćutanje — to je tišina poštovanja. Tvoj narod zna. Tvoji saborci pamte. Tvoja vojska ne zaboravlja. Tvoje ime će se spominjati ne u govorima, već u molitvama. Jer ti si bio više od generala — bio si zaveštanje svog roda.

Generale, stani sada među svoje junake. Oni te čekaju — svi koji su pali na Košarama, Paštriku, u Đakovici, u Prizrenu. Svi će ti ponovo stati u stroj. A ti ćeš im, kao nekada, mirno reći: „Braćo, slobodni smo.“

Neka ti Gospod podari mir u Carstvu nebeskom, među onima koji su život svoj položili za otadžbinu i bližnje. Neka ti srpska zemlja bude laka kao molitva, a nebo široko kao tvoja duša.

Hvala ti, generale, za svaku bitku, za svaku žrtvu, za tišinu u kojoj si čuvao čast Srbije. Tvoj narod te neće zaboraviti — jer zaborav je izdaja, a Srbija izdaju ne poznaje.

Počivaj u miru, vojniče Hristov.

Neka ti je večna slava i hvala.