Bitke do poslednjeg ugriza

Organizovanje borbi pasa, klađenje i iznajmljivanje prostora za ovakve događaje uskoro bi izmenama Krivičnog zakonika trebalo da budu predviđeni kao krivično delo za koje je zaprećeno zatvorskom kaznom u trajanju od tri do pet godina, saznaje „Politika”.

Ovaj predlog prošao je Vladu, ostalo je da se o njemu još izjasne poslanici republičkog parlamenta. Prema važećim propisima u Srbiji, borbe pasa sankcionišu se prekršajnim prijavama, za čije podnošenje su nadležni veterinarski inspektori, i novčanim kaznama od nekoliko hiljada dinara. Za organizovanje ovog krvavog sporta u Srbiji do danas niko nije bio pozvan na krivičnu odgovornost.

– Sa druge strane, opklade na borbama pasa dostižu i nekoliko hiljada evra, pa kazne predviđene Zakonom o veterinarstvu zaista deluju smešno. Na delu je ismejavanje pravde. Problem je što su u organizovanje borbi uvek uključeni lokalni policajci i veterinari, koji bi to zapravo prvi morali da prijave – rekao je za „Politiku” Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama „Orka” iz Beograda.

On je objasnio da precizna evidencija o borbama pasa u Srbiji ne postoji jer se policija ovim problemom ozbiljno ni ne bavi. Po njegovim rečima, u Srbiji „cveta” biznis sa borbenim psima, a mečevi se organizuju nekoliko puta mesečno na različitim lokacijama na celoj teritoriji države.

– Konkretne prijave imamo za Beograd, Šabac, Pančevo i Suboticu. U pitanju je zatvoren krug ljudi, profesionalnih odgajivača pit bul terijera, ali se organizuju i borbe pitova i šarplaninaca, pitova i kavkaskih ovčara. Treba reći da ove rase, iako ga svojom masom daleko nadmašuju, nemaju nikakve šanse prema pitu utreniranom za borbu – kazao je Burazerović.

„Politika” je kontaktirala sa vlasnikom jedne od prvih ozbiljnih odgajivačnica pitova u Srbiji u kojoj su ponikli šampioni ringa Kralj i Srebrni, o kojima „pitadžije” ispredaju legende.

– Nema više toga kao pre. Nekada je to bio dobar posao, dolazili su kupci iz cele Evrope, a da ne govorimo o našem okruženju. Današnji pitovi u Hrvatskoj, Bosni, Bugarskoj, Crnoj Gori, to su sve naši psi. Srpski pit je pas svetskog glasa, prednjačimo čak u odnosu na Amerikance – rekao je naš sagovornik, objašnjavajući da su pitovi „predodređeni za borbu jer im je to u krvi”.

Za razliku od odgajivača pitova, Burazerović kaže da je ovaj biznis daleko od opadanja. Borbe pasa su trenutno prisutne na celom Balkanu, u BiH, Crnoj Gori, na Kosovu, u Bugarskoj.

Predsednik „Orke” objašnjava da se odgajivači pitbul terijera danas i ne kriju, već se na Internetu javno oglašavaju. Na pojedinim Internet sajtovima (www.yuarena.co.yu) vlasnici pit bul terijera razmenjuju utiske sa održanih borbi, prodaju štenad, ali i opremu za trening borbenih pasa.

Cena štenadi kreće se od 500 do 2.000 evra, a ukoliko je u pitanju mlad pas koji obećava (ako je „mečovan”, odnosno puštan u borbe) cena se penje i do 5.000 evra.

Borbe se zakazuju preko Interneta, ali i putem ilegalnog specijalizovanog časopisa „Srčanost”. Psi moraju da budu približno iste težine, a osim vlasnika pasa, u ringu koji je obično veličine četiri sa četiri metra prisutan je još samo sudija.

Vlasnici na početku meča svaki u svom ćošku huškaju pse, a posle prvog sudara nastupa borba na život i smrt. Borbe obično traju duže od sat vremena, a kada se psi u toku meča zamore, vlasnici ih ponovo, okrenuti leđima jedan ka drugom, vode u uglove ringa na huškanje, iliti „skreč”.

Pas koji posle „skreča” odbije da se bori smatra se da je izgubio, mada to nije čest ishod borbe jer je poznato da je bilo slučajeva da pitovi nastavljaju da napadaju protivnika čak i kad ostanu bez jedne prednje noge. Tada pas koji ostane živ –pobeđuje. Poraženi psi često uginu od iskrvarenja, dehidracije ili infekcija nekoliko sati, pa čak i nedelja posle okršaja. Pobeđene pse vlasnici često i sami ubiju kako bi izbegli reputaciju da prodaju štenad lošeg borbenog kvaliteta, ili ih ostave na ulici da uginu u strašnim mukama.

„Politika” nezvanično saznaje da se borbe pasa danas organizuju na mnogo „profesionalniji” način nego nekada. Nema više huškanja pasa na livadama, pitovi se „puštaju” u zatvorenom prostoru, a u okolini Pančeva navodno u jednom od takvih objekata postoje i tribine za publiku.

– Čudan smo mi narod, ima primera da majke dovode decu da posmatraju krvave borbe pasa – kaže Burazerović.

-----------------------------------------------------------

Trening za krvavi sport

(/slika2)Pit bulovima treniranim za borbe redovno se meri težina, a ukoliko se ugoje vlasnici ih podvrgnu dijeti. Za razliku od pitova – kućnih ljubimaca, koji su težine od 25 do 35 kilograma, najbolji pitovi – borci obično su teški između 14 i 17 kilograma.

Daju im se laksativi i prokinetici za brže pražnjenje creva, a vlasnici ih kljukaju i steroidima, aminokiselinama, proteinima i anabolicama.

Pokretne trake za trčanje na kojima pitovi stiču kondiciju koštaju od 1.000 do 1.500 evra, a svoj čuveni ugriz ovi psi uvežbavaju na automobilskim gumama i specijalnim džakovima. Neki od vlasnika su brutalni pa pse navikavaju na bol i razvijaju im agresivnost kupirajući, odnosno sekući im uši kuhinjskim nožem, prebijajući ih palicama i teško ih izgladnjujući.

– Sa druge strane, znamo da mnogo ljudi drži pitbulove kao kućne ljubimce, koji važe za prave maze. Poznato je da ovi psi nisu agresivni prema ljudima, ali kad su druge životinje u pitanju, to je druga priča – kaže Elvir Burazerović.