Izostalo bombardovanje Irana

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. januara – Svet je bio na ivici loma koji bi prilično uvećao tekuće košmare: Izrael je planirao da bombarduje nuklearna postrojenje Irana, posle čega bi se, najverovatnije, dodatno raspalili sukobi na proširenom Bliskom istoku i dodatno potresla globalna scena. Projektovani napad je izostao, što ne znači da ne bi mogao da usledi…

Ovakve konstatacije proizlaze iz ekskluzivnog izveštaja u današnjem „Njujork tajmsu”. U opsežnom članku se, naime, tvrdi da do bombardovanja nije došlo zato što je vlada Džordža Buša odbacila predlog Tel Aviva da mu pruži neophodnu stratešku pomoć za izvođenje udara po pogonima Islamske Republike osumnjičenim da stvaraju uslove za proizvodnju atomskog oružja.

Navodi dnevnika zasnovani su, kaže se, na razgovorima, proteklih 15 meseci, sa sadašnjim i bivšim članovima ovdašnje administracije, međunarodnim inspektorima, evropskim i izraelskim zvaničnicima. Sagovornici, dodaje se, nisu želeli da budu imenovani jer su u pitanju zbivanja najstrože poverljivosti.

Izraelci su, po tim verzijama, pre svega tražili da dobiju bombe koje bi mogle da unište iranska glavna podzemna nuklearna postrojenja u Natancu, i da im Amerikanci dozvole prelet preko Iraka. Oba zahteva je Bele kuća odbila, dodaje se, procenivši da je izvesnije da bi takvi udari više povećali košmar na Bliskom istoku nego što bi razorili mete, kao i da bi povećali opasnosti po američke trupe u Iraku. Među onima koji su upozorili na mogućne kontraproduktivnosti bio je i šef Pentagona Robert Gejts.

Vašington je, istovremeno, obećao da će pojačati tajne akcije za „sabotažu” iranskog nuklearnog programa. U tom smislu počete tajne operacije imaju za cilj – upad u lanac teheranskog nuklearnog snabdevanja u inostranstvu i podrivanje komunikacijskog sistema Islamske Republike.

Novi nalazi svedoče, nastavlja „Tajms”, i da se, uprkos nesaglasnostima oko vrste akcija protiv Irana, vrhovi Vašingtona i Tel Aviva slažu u kritici ovdašnjih Nacionalnih obaveštajnih procena (kompletiranih krajem 2007. g.) obustavio program izgradnje nuklearnog oružja. Podseća se i na Gejtsove primedbe da su rečene procene „nedovoljno potkrepljene”, da predstavljaju „udarac diplomatiji SAD” i da „stvaraju utisak da vojna akcija ne dolazi u obzir”. Medijski istraživač napominje, ujedno, da intervjui sugerišu da Buš, suprotno čestim upućenim mu primedbama, nije naložio Pentagonu da preduzima „išta više od planiranja”.

Do obelodanjivanja svih ovih delikatnosti i eksplozivnosti dolazi u vreme izraelske vojne akcije u Gazi (protiv kojih je ovde juče protestovalo više hiljada demonstranata), a koje zvaničnici iz Tel Aviva i Vašingtona objašnjavaju kao odgovor na napade palestinskog Hamasa „koga podupire Teheran”, kao i pred prenos američke vlasti (20. januara) s Buša na Baraka Obamu. Novoizabrani predsednik SAD je danas podsetio da, nezavisno od promena koje je obećavao, u nastupu Vašingtona prema Bliskom istoku postoji i kontinuitet, što će reći – trajna strateška opredeljenja, a koja podrazumevaju da je Izrael glavni partner Vašingtona u tamošnjem regionu.

Obama je, ujedno, opet nagovestio – novitet. Potvrđujući da je Iran „jedan od najvećih izazova” za Ameriku, najavio je „nov” pristup.„Uvažavaćemo težnje iranskog naroda, ali i izraziti (rukovodstvu) očekivanja kako treba da se deluje na međunarodnoj sceni”, izjavio je u intervjuu televiziji Ej-Bi-Si. To bi trebalo da znači da će pojačati diplomatske pritiske na Teheran. Istovremeno se od njega očekuje da odluči da li će nastaviti „sabotažne operacije” prema Iranu, koje mu u nasleđe ostavlja Buš.

U izbornoj kampanji su rivali zamerali Obami da je insistiranjem na dijalogu i s protivnicima pokazao „popustljivost”. On je takve kvalifikacije odbacivao, uz obrazloženje da su protivnike ojačale – nespremnosti Vašingtona da u direktnom, svestranom, kontaktu dođu do „odgovarajućeg rešenja”.

-----------------------------------------------------------

Da li će odgovarati članovi Bušovog tima

Vašington, 11. januara – „Niko nije iznad zakona”, podsetio je danas Barak Obama u odgovoru na pitanje koje najčešće postavljaju njemu skloni blogeri – da li će članovi tima Džordža Buša odgovarati za „zloupotrebe vlasti i druge nelegalnosti” koje bi ustanovila nezavisna istraga? Ne isključujući takvu mogućnost, nagoveštenu zbog „tortura nad zarobljenicima i prisluškivanja bez sudske dozvole”, on je kazao da će se time pozabaviti nadležni pravosudni organi a da je on lično posvećen prevashodno da nacija bude posvećena izgradnji bolje budućnosti.

Izrazio je neslaganje sa sadašnjim potpredsednikom Ričardom Čejnijem koji pravda ispitivanje zarobljenika nalivanjem vode sa stvaranjem osećaja da se dave. „Za mene, to je tortura a moja administracija neće nikoga torturisati”, dodao je.

-----------------------------------------------------------

Gvantanamo – malo posle

Vašington, 11. januara – Barak Obama je u izbornoj kampanji obećavao da će ozloglašenu tamnicu u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi, zatvoriti u prvih 100 dana svog predsednikovanja, ali je u intervjuu Ej-Bi-Siju danas kazao da će mu za to biti potrebno više vremena. Proces je komplikovaniji nego što se misli – rekao je, uz navođenje složenosti transformacije.

Potvrdio je, pak, rešenost da ukine gvantanamski zatvor. Uz ostalo i zato što se tako „šalje poruka svetu da poštujemo sopstvene (i opšteproklamovane) vrednosti”.