Nestašica lekova u Evropskoj uniji

U magaciju veledrogerije u Belgiji police su praznije nego što su bile ranije, a ta zemlja, kao i druge države u Evropskoj uniji, sve više suočavaju sa nestašicom lekova, što frustrira farmaceute i pacijente i predstavlja pritisak na javnozdravstvene službe.

„Često istovremeno postoji nestašica nekoliko desetina lekova, što nam u velikoj meri otežava život“, rekao je Didije Ronsin, farmaceut iz Brisela.

Revizija EU prošlog meseca otkrila je da su nestašice „hronična glavobolja“ širom Unije. Njenih 27 država između 2022. i 2024. godine izvestilo je o kritičnom nedostatku 136 lekova, uključujući antibiotike i lekove koji se koriste za lečenje srčanog udara, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).

Kritičan nedostatak znači da na tržištu nema dostupne alternative. Belgija je Evropskoj agenciji za lekove (EMA) 2024. godine prijavila najviše slučajeva, s više od desetak kritičnih situacija.

Uzrok delimično leži u problemima u lancu snabdevanja i prekomernom oslanjanju Evrope na Aziju za ključne komponente lekova, saopštio je ECA.

Niže cene lekova rezultat su nabavke iz Azije, što znači da azijski proizvođači sada snabdevaju EU sa 70 procenata aktivnih farmaceutskih sastojaka koji su joj potrebni, prema studiji navedenoj u izveštaju ECA-e.

Zavisnost je posebno izražena u slučaju lekova protiv bolova, kao što su paracetamol ili ibuprofen, kao i lekova kojih je poslednjih godina bilo kritično malo, uključujući neke antibiotike i salbutamol, lek za astmu koji se prodaje pod trgovačkim nazivom Ventolin.

Međutim, krivac je i neefikasnost unutrašnjeg tržišta EU.