Hodarenok upozorava: Ruski odgovor na udare u tri faze, moguća i upotreba nuklearnog oružja

Penzionisani ruski oficir Mihail Hodarenok izložio je mogući scenario „potresnog“ odgovora Moskve na udare ukrajinskih snaga duboko na ruskoj teritoriji, koji bi, po njegovom mišljenju, mogao da se sastoji iz tri faze i da uključuje upotrebu nuklearnog oružja.

Hodarenok je naveo da bi u prvoj fazi bili gađani objekti za proizvodnju oružja na teritoriji NATO država, u drugoj moguće lansiranje raketa sa nuklearnim bojevim glavama, a u trećoj — udari taktičkim nuklearnim sredstvima po ključnim objektima u Ukrajini. 

Ruski predsednik Vladimir Putin istog dana je odbacio navode da bi sam čin snabdevanja Kijeva raketama dugog dometa bio jedino ono na šta bi Moskva odgovarala, naglasivši da bi svaka upotreba takvog oružja protiv ruske teritorije izazvala „veoma snažan“ odgovor. Ovaj stav Kremlja o mogućoj „presudnoj“ reakciji već je izazvao pažnju međunarodnih analitičara. 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je pojasnio da se upozorenje odnosi ne toliko na same isporuke oružja koliko na pokušaje da se izvedu udarima duboko unutar ruske teritorije, i da je izjava predsednika „elokventna i sveobuhvatna“. Taj komentar je dodatno pojačao signal Moskve da će svaka direktna pretnja po teritorijalni integritet biti shvaćena kao ozbiljan povod za odgovor. 

Američki predsednik Donald Tramp je 23. oktobra odbacio ideju da SAD predaju krstareće rakete „Tomahavk“ Ukrajini, tvrdeći da je za korišćenje ove složene platforme neophodno dugoročno obučavanje i da „samo mi znamo kako da ih koristimo“. Tramp je, prema izveštajima, naglasio da ne namerava da preda takvo oružje ili veštine za njegovo korišćenje. 

Ukrajinsko rukovodstvo, međutim, saopštilo je da nastavlja razgovore sa evropskim zemljama koje raspolažu oružjem dugog dometa, navodeći da SAD nisu jedini izvor takvih sistema i da već vode pregovore sa partnerima koji mogu da pomognu Kijevu. Ova dinamika dostavki i obuke podiže nivo rizika eskalacije i pobudila je oštre reakcije u Moskvi. 

Stručnjaci upozoravaju da retorika o „potresnom“ ili „presudnom“ odgovoru ima i vojni i politički značaj - s jedne strane, ona služi kao sredstva odvraćanja, a s druge - podiže napetost i umanjuje prostor za diplomatsko rešavanje konflikta. Javno iznošenje scenarija koji podrazumevaju nuklearnu komponentu dodatno komplikuje međunarodni odgovor i zahteva pažljivo praćenje razvoja događaja.