Zašto se osuđenici vraćaju kriminalu

Javna rasprava o nacrtima izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ) i (ZKP) još je u toku, a očekuje se da bi konačni predlozi mogli biti na dnevnom redu parlamenta do kraja godine. Stručna javnost ocenila je na savetovanjima krivičara u septembru i oktobru da propisivanje strožih kazni, proširivanje primene doživotnog zatvora i neka od mogućih novih krivičnih dela predstavljaju izraz kaznenog populizma.

Upravo kada je reč o doživotnom zatvoru, koji je uveden u naš kazneni sistem od decembra 2019. godine, kao najstroža kazna za najteže zločine, podaci su pokazali da se u narednim godinama nije smanjio broj teških ubistava.

Na savetovanju krivičara u Lisinama, čiji je domaćin bio Osnovni sud u Despotovcu, sudije, tužioci i advokati, sa višedecenijskim iskustvom u krivičnim postupcima, istakli su da se u praksi pokazalo da zaprećene stroge kazne nisu uticale na učinioce da odustanu od izvršenja teških zločina. Mnogo je važnija izvesnost otkrivanja učinilaca i krivičnog gonjenja, pa na kraju i kažnjavanja. Međutim, pre svega su neophodne mere prevencije, od kojih najveći deo nije u domenu krivičnog zakonodavstva.

– Pogrešno je uverenje da se sa strogim kaznama mogu rešavati određeni društveni problemi, a takvo uverenje rezultira kaznenim populizmom. Mi imamo jedno od najrepresivnijih krivičnih zakonodavstava u Evropi, a mnoge zemlje koje imaju stroge kazne nisu rešile problem kriminala. U SAD se izriče i smrtna kazna, ali je i dalje prisutna visoka stopa kriminala, dok zatvori nemaju dovoljno kapaciteta za osuđenike na dugotrajne i doživotne kazne – rekao je mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, odnedavno u penziji.

Smatra da Srbija treba da se ugleda na zemlje koje nemaju strogo zakonodavstvo, ali su merama socijalne zaštite uticale na smanjenje kriminaliteta. Jedna od takvih mera je i postpenalna pomoć – takozvani prihvat osuđenika posle izdržane kazne, što u našoj zemlji nije dovoljno razvijeno, pa usled nemogućnosti da nađu zaposlenje i uklope se u život na slobodi – mnogi ponovo kreću putem kriminala.

– Skandinavske zemlje mnogo više ulažu u programe socijalne zaštite – da bi sprečile vršenje krivičnih dela, a takođe i da pruže pomoć osuđenicima posle izdržane kazne, posebno kada je reč o pronalaženju zaposlenja. Kod nas se tome poklanja vrlo malo pažnje. Potrebno je dosta ulaganja u preventivne programe, a rezultati se ne vide odmah već kroz određeno vreme, a potrebno je da prođe određeno vreme da bi se pokazali rezultati. Te mere se ne vide odmah, jer se rezultati vide posle mnogo vremena i treba dosta ulaganja u preventivne programe – kaže sudija Janković.

Podseća da tužilaštvo i sud primenjuju zakone tek kada dođe do izvršenja krivičnih dela. Sudije će izreći kazne u okviru propisanih krivičnih sankcija, ali pooštravanje donje i gornje granice kazni u izmenama Krivičnog zakonika, kako su istakli, do sada nije dalo rezultate u prevenciji kriminala. Načelno, svaka izrečena kazna, pored represivne, ima i preventivnu funkciju – da svojom težinom odvrati moguće učinioce zločina. Međutim, nema tog istraživanja koje je pokazalo koliko se ljudi uzdržalo od izvršenja krivičnih dela zbog toga što su jednom broju osuđenika izrečene najteže kazne.

S druge strane, izmene KZ-a predviđaju i širu primenu kazne rada u javnom interesu, koja bi se mogla izricati ne kao sporedna, već kao glavna kazna. Međutim, u našoj zemlji i dalje dominira kazna zatvora. Sudija Dragomir Milojević, dugogodišnji predsednik Vrhovnog suda, izneo je podatak da sudovi u čak 80 odsto slučajeva izriču kaznu zatvora, uključujući i kućni zatvor i uslovnu osudu.

– Pooštravanjem kazni i proširivanjem liste krivičnih dela za koja se može izreći doživotni zatvor, dodatno je izražen kazneni populizam – rekao je sudija Milojević.

Primedbe na predložene izmene i dopune KZ i ZKP i dalje stižu, a najveći broj sugestija upućen je upravo od stručnjaka koji ove zakonike primenjuju u praksi, a to su sudije, javni tužioci i advokati.