Dva paketa za spasavanje

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, januara – Evropska komisija procenjuje da će se ove godine zbog svetske finansijske krize nezaposlenost u državama EU povećati u proseku za dva odsto, saopštio je Vladimir Špidla, evropski komesar za zapošljavanje i socijalnu politiku. Špidla je objasnio da se porast stope nezaposlenosti neće podjednako osetiti u svim državama Evropske unije, navodeći da je kriza snažno potresla tržišta rada u Španiji, Velikoj Britaniji i Irskoj. On je istakao da će borba protiv ekonomske krize i nezaposlenosti biti jedan od najvažnijih zadataka češkog šestomesečnog predsedavanja EU.

Češki ministar spoljnih poslova i predsedavajući Saveta ministara EU Karel Švarcenberg kazao je da će najteži zadatak biti održavanje kohezije među članicama EU da bi se sprečio njihov egoizam. „Samo kada je EU nastupala koordinisanim koracima, dinamika finansijske krize se menjala. Početni oštar nalet krize koji je zapretio da postane prava katastrofa, ipak, stavljen je u određeni okvir”, objasnio je Švarcenberg.

Evropska komisijausvojila je u novembru prošle godine paket u vrednosti 200 milijardi evra za spasavanje privrede (malih i srednjih preduzeća) u 27 država članica EU. Zajedno sa ovom merom dogovoreno je da članice treba da obezbede 170 milijardi evra iz svojih budžeta, a ostatak da bude iz budžeta EU ili iz fondova Evropske investicione banke. Ukupna suma koja je predviđena planom za spasavanje čini 1,5 odsto godišnjeg bruto nacionalnog proizvoda EU. Unija takođe računa na produženje uloge fonda za ljude koji su izgubili svoje poslove zbog globalizacije, a taj fond sada mora biti iskorišćen i za pomoć zaposlenima koji su pogođeni krizom.

Nešto kasnije uoči Nove godine, EK je odobrila, na predlog Nemačke, još dve ekonomske mere. Prva predviđa 15 milijardi evra iz Nemačkog programa pozajmica čime bi trebalo da se obezbedi smanjenje kamata za preduzetnike koji se kreditno zadužuju, a istovremeno investiraju do 50 miliona evra u određeni posao. Za pomoćće moći da konkurišu oni čija kreditna zaduženost ne prelazi 500 miliona evra. Druga mera: „Nemačka okvirna šema” dozvoljava privrednicima na federalnom, regionalnom i lokalnom nivou da zatraže do 500.000 evra pomoći za svoje firme, odnosno da se zaduže po veoma povoljnim kamatama za otplatu kredita.

U Španiji, koju je češki komesar Špidla izdvojio kao jednu od zemalja najjače pogođenih krizom, vlada je ocenila da je kriza u privredi podstaknuta spoljnim faktorima i navela da su prioriteti pitanje zapošljavanja i povećanje radne produktivnosti i konkurentnosti.

Mimo očekivanja iz decembra, broj nezaposlenih u Španiji povećan je za još 140.000 i prevazišao je tri miliona, što je najviše u poslednjih 12 godina, a vlada je najavila da će se nezaposlenost povećavati u 2009. godini. Ministar rada ocenio je da je 3,13 miliona nezaposlenih previše i za mnogo veće ekonomije, kao što je nemačka, a tamo je 3,18 miliona ljudi bez posla. „U 2009. biće veoma teško, jer će stopa nezaposlenosti da raste zbog pada privrednih aktivnosti i potreba”, kazao je Maravilas Roho, španski generalni sekretar za zapošljavanje.

Ekonomski analitičari očekivali su da će nezaposlenost naglo porasti u decembru prošle godine, ali ih je iznenadilo što je to bilo čak četiri puta više nego pre godinu dana. Stopa nezaposlenosti trenutno se kreće oko 13 odsto,što je najviše u EU. Najteži udarac pretrpela je građevinska delatnost u kojoj je otpušteno više od 70.000 radnika, a veliki gubici registrovani su u uslužnom sektoru.

U Nemačkoj kriza je, takođe, pogodila tržište rada. Izračunato je da je ukupan broj zaposlenih u ovoj zemlji u novembru 2008. manji za oko pola miliona u odnosu na novembar 2007, odnosno da se nezaposlenost povećala za 1,2 odsto. Ekonomski stručnjaci zabrinuti su da bi usled recesije znatno povećanje stope nezaposlenosti moglo naglo da pogodi Nemačku tokom ove godine, a tokom 2010. predviđaju još goru situaciju.

Na nivou EU za sada nema konkretnih uputstava kako zaštititi radnike od otkaza, a teško je očekivati da će Brisel biti u stanju da im pruži čvrste garancije. Sudeći po tome, zaštitu svojih radnih prava zaposleni građani EU moraće da traže u dogovoru sa svojim državama, poslodavcima i sindikatima.