Два пакета за спасавање

Од нашег сталног дописника
Брисел, јануара – Европска комисија процењује да ће се ове године због светске финансијске кризе незапосленост у државама ЕУ повећати у просеку за два одсто, саопштио је Владимир Шпидла, европски комесар за запошљавање и социјалну политику. Шпидла је објаснио да се пораст стопе незапослености неће подједнако осетити у свим државама Европске уније, наводећи да је криза снажно потресла тржишта рада у Шпанији, Великој Британији и Ирској. Он је истакао да ће борба против економске кризе и незапослености бити један од најважнијих задатака чешког шестомесечног председавања ЕУ.

Чешки министар спољних послова и председавајући Савета министара ЕУ Карел Шварценберг казао је да ће најтежи задатак бити одржавање кохезије међу чланицама ЕУ да би се спречио њихов егоизам. „Само када је ЕУ наступала координисаним корацима, динамика финансијске кризе се мењала. Почетни оштар налет кризе који је запретио да постане права катастрофа, ипак, стављен је у одређени оквир”, објаснио је Шварценберг.

Европска комисијаусвојила је у новембру прошле године пакет у вредности 200 милијарди евра за спасавање привреде (малих и средњих предузећа) у 27 држава чланица ЕУ. Заједно са овом мером договорено је да чланице треба да обезбеде 170 милијарди евра из својих буџета, а остатак да буде из буџета ЕУ или из фондова Европске инвестиционе банке. Укупна сума која је предвиђена планом за спасавање чини 1,5 одсто годишњег бруто националног производа ЕУ. Унија такође рачуна на продужење улоге фонда за људе који су изгубили своје послове због глобализације, а тај фонд сада мора бити искоришћен и за помоћ запосленима који су погођени кризом.

Нешто касније уочи Нове године, ЕК је одобрила, на предлог Немачке, још две економске мере. Прва предвиђа 15 милијарди евра из Немачког програма позајмица чиме би требало да се обезбеди смањење камата за предузетнике који се кредитно задужују, а истовремено инвестирају до 50 милиона евра у одређени посао. За помоћће моћи да конкуришу они чија кредитна задуженост не прелази 500 милиона евра. Друга мера: „Немачка оквирна шема” дозвољава привредницима на федералном, регионалном и локалном нивоу да затраже до 500.000 евра помоћи за своје фирме, односно да се задуже по веома повољним каматама за отплату кредита.

У Шпанији, коју је чешки комесар Шпидла издвојио као једну од земаља најјаче погођених кризом, влада је оценила да је криза у привреди подстакнута спољним факторима и навела да су приоритети питање запошљавања и повећање радне продуктивности и конкурентности.

Мимо очекивања из децембра, број незапослених у Шпанији повећан је за још 140.000 и превазишао је три милиона, што је највише у последњих 12 година, а влада је најавила да ће се незапосленост повећавати у 2009. години. Министар рада оценио је да је 3,13 милиона незапослених превише и за много веће економије, као што је немачка, а тамо је 3,18 милиона људи без посла. „У 2009. биће веома тешко, јер ће стопа незапослености да расте због пада привредних активности и потреба”, казао је Маравилас Рохо, шпански генерални секретар за запошљавање.

Економски аналитичари очекивали су да ће незапосленост нагло порасти у децембру прошле године, али их је изненадило што је то било чак четири пута више него пре годину дана. Стопа незапослености тренутно се креће око 13 одсто,што је највише у ЕУ. Најтежи ударац претрпела је грађевинска делатност у којој је отпуштено више од 70.000 радника, а велики губици регистровани су у услужном сектору.

У Немачкој криза је, такође, погодила тржиште рада. Израчунато је да је укупан број запослених у овој земљи у новембру 2008. мањи за око пола милиона у односу на новембар 2007, односно да се незапосленост повећала за 1,2 одсто. Економски стручњаци забринути су да би услед рецесије знатно повећање стопе незапослености могло нагло да погоди Немачку током ове године, а током 2010. предвиђају још гору ситуацију.

На нивоу ЕУ за сада нема конкретних упутстава како заштитити раднике од отказа, а тешко је очекивати да ће Брисел бити у стању да им пружи чврсте гаранције. Судећи по томе, заштиту својих радних права запослени грађани ЕУ мораће да траже у договору са својим државама, послодавцима и синдикатима.