Antićevo iskustvo je dragoceno

Kapiten reprezentacije Srbije i fudbaler Intera Dejan Stanković (31 godina) dao je juče intervju veb sajtu Svetske fudbalske federacije (FIFA), u kojem je govorio i o svojim počecima u Zvezdi i o sadašnjim danima u klubu iz Milana i državnom timu Srbije koji je uspešno počeo kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010 (pobede protiv Farskih Ostrva – 2:0 i Litvanije – 3:0 kod kuće i protiv Austrije u gostima – 3:1, i poraz od Francuske u gostima – 2:1). Intervju prenosimo u celosti.

Kako ste se nosili sa pritiskom kada ste sa 18 godina postali kapiten Crvene zvezde i šta ste naučili iz tog iskustva?

– Ušao sam u prvi tim Zvezde sa 16 godina, a debitovao šest meseci kasnije. Već sam imao solidnu poziciju u klubu, pošto sam prošao sve mlađe kategorije. Tako sam već sa 18 godina ispunio svoj san iz detinjstva i bio prilično zreo. Prirodno, uz odgovornost koju nosi uloga kapitena ide i brže sazrevanje.

Kako su stariji fudbaleri reagovali kada ste postali kapiten?

– Nije bilo ljubomore, što je i normalno, jer sam bio Zvezdino dete. U tradiciji kluba je da njegova deca, pre ili kasnije, preuzmu kapitensku traku. Odluke sam donosio u dogovoru sa igračima.

Danas u Interu spadate u iskusnije. Kako biste ocenili napredak od početka karijere do danas?

– Nikada nisam prestao da napredujem. To potvrđuju i rezultati: osvojio sam mnogo titula u poslednjih pet godina. I ne želim da se zaustavim na tome. Postoji vrlo važan trofej koji mi nedostaje u Interu: Liga šampiona.

Šta ste naučili od trenera s kojima ste sarađivali u Interu?

– Ovde su me trenirali Alberto Cakeroni i Roberto Mančini s kojima sam sarađivao u Laciju. Nikada nisam imao problema s njima, uvek sam ih cenio i nikada nisam prestao da učim od njih. Danas, imam sreću da me trenira Žoze Morinjo. On je pobednik, trener koji unosi inovacije u moderan fudbal.

Iskusili ste dva velika gradska derbija: Roma – Lacio i Milan – Inter?

– To se ne može porediti. U Milanu to je istinski spektakl. Igrati pred 85.000 gledalaca na „San Siru” fantastična je prilika. Rimski derbi donosi mnogo veću tenziju, čitav grad oseća groznicu derbija, čak i deset dana pre meča.

Da li je reprezentaciju Srbije unazadilo to što se nije pojavila na „Evru 2008” i da li ti rezultati znače da su neke slabije reprezentacije napredovale?

– Sve nas je veoma razočarao taj neuspeh, ali za to smo sami krivi. Dobro smo počeli, ali kasnije, zbog povreda i kartona nismo bili u mogućnosti da izvedemo najjači tim. Zatim smo doživeli nedopustive poraze od Kazahstana i Belgije, a sve nade je ugasio remi protiv Jermenije 0:0… Razlika u kvalitetu je sve manja. Slabije nacije ulažu sve više u fudbal, angažuju strane trenere koji sprovode fudbalsku revoluciju, posebno u taktici. To se vidi i na primeru Farskih Ostrva koja su nekada primala po pet i više golova, a sada smo ih pobedili sa 2:0. Danas svakoga treba uvažavati.

Šta se u poslednje vreme promenilo u reprezentaciji Srbije?

– Prvo i najvažnije – trener! Radomir Antić je stupio na dužnost nedelju dana uoči početka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Izuzetno je cenjen u Srbiji, a njegovo iskustvo će biti vrlo dragoceno za nas, pogotovo za mlađe fudbalere.

Šta nedostaje Srbiji da bi mogla uspešno da se nadmeće sa najjačim reprezentacijama?

– Da igra konstantno dobro. Često dobro počnemo, ali se brzo zadovoljimo. Nadam se da će Antić promeniti mentalitet tima i da će uspeti da nam održi visoku koncentraciju. Treba sve vreme da držimo nogu na gasu i da ne gubimo bodove protiv slabijih timova.

Kako ocenjujete dosadašnji deo kvalifikacija?

– Igrali smo svega četiri meča. Moramo da zadržimo koncentraciju. Za razliku od kvalifikacija za Evro 2008, gde je u grupi bilo osam ekipa, grupa za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi ima šest timova i manje šansi za popravni. Neophodno je da pobedimo sve utakmice kod kuće, pa i Rumuniju i Francusku, dva najopasnija rivala.

Što se tiče susreta sa Francuskom, da li se Vi i Vaš saigrač iz Intera Patrik Vijera zadirkujete na tu temu?

– Nismo imali još prilike za to, pošto sam u prvom meču zbog igrao svega 50 sekundi, jer sam se povredio. Ali, sada sam spreman i s nestrpljenjem ga očekujem u Beogradu.

S. R.