Prema najnovijem istraživanju naučnika sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC), trodnevni post može u potpunosti da regeneriše imuni sistem. Tim koji predvodi dr Valter Longo otkrio je da uskraćivanje hrane tokom 72 sata primorava organizam da potroši rezerve glukoze i masti, što pokreće proces dubinske detoksikacije i eliminacije oštećenih ćelija, toksina i starih belih krvnih zrnaca.

Kada se nakon toga ponovo počne sa ishranom, telo aktivira hematopoetske matične ćelije koje proizvode nov talas zdravih, potpuno funkcionalnih imunih ćelija. Drugim rečima, imuni sistem prolazi kroz neku vrstu „resetovanja“ – čisti se i obnavlja iznutra.

Ovaj fenomen je, prema rezultatima studije, primećen i kod miševa i kod ljudi, uključujući pacijente koji su prolazili kroz hemioterapiju i kod kojih je nakon ciklusa posta došlo do značajnog poboljšanja u funkcionisanju imunog sistema, prenosi Medical News Today.

Obnavljanje odbrambenog sistema

Dr Longo objašnjava da se tokom posta isključuje ključni gen poznat kao PKA (protein kinaza A), što omogućava matičnim ćelijama da uđu u regenerativni režim. Tako telo, praktično, „ponovo gradi“ svoj odbrambeni sistem od temelja.

U tom procesu dolazi do smanjenja aktivnosti enzima PKA koji u normalnim uslovima sprečava matične ćelije da se dele i obnavljaju. Kada se ovaj enzim „isključi“, organizam šalje signal matičnim ćelijama da je vreme za regeneraciju. To znači da se stare, oštećene ili nefunkcionalne ćelije imunog sistema uklanjaju, a na njihovo mesto nastaju nove, mlade i potpuno zdrave ćelije.

Naučnici ovaj proces opisuje kao „biološko resetovanje“ — telo, shvatajući da je u stanju nedostatka hranljivih materija, pokreće duboku unutrašnju obnovu kako bi povećalo svoje šanse za opstanak.

Kada se nakon posta ponovo uvede ishrana, aktiviraju se hematopoetske matične ćelije u koštanoj srži koje počinju da proizvode nove bele krvne ćelije, uključujući limfocite, neutrofile i makrofage. Rezultat je praktično „novi“ imuni sistem — očišćen od oštećenih komponenti i ponovo sposoban da se efikasno bori protiv infekcija i upala.

Longo i njegov tim naglašavaju da ovaj proces nije samo kratkoročni efekat gladi, već prirodni, evolutivni mehanizam koji telo koristi da bi se zaštitilo u uslovima oskudice. Ljudski organizam, kažu oni, nije prilagođen stalnom izobilju hrane — povremeni periodi bez unosa kalorija mogu, u određenim okolnostima, aktivirati unutrašnje sisteme samopopravke koji su u savremenom načinu života uglavnom „uspavani“.

Rizici trodnevnog posta

Iako stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja i da se ovakvi postovi moraju sprovoditi pod medicinskim nadzorom, rezultati ukazuju na to da kontrolisano gladanje može da postane prirodan način za podsticanje imuniteta i ćelijske obnove – posebno kod starijih osoba i onih sa oslabljenim odbrambenim mehanizmima.

Iako rezultati istraživanja dr Valtera Longa deluju impresivno, trodnevni post nosi određene rizike — posebno ako se sprovodi bez lekarskog nadzora ili kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme. Evo najvažnijih potencijalnih opasnosti:

Pad šećera u krvi (hipoglikemija)
Kod osoba koje imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju, višednevni post može izazvati opasno nizak nivo glukoze u krvi. Simptomi mogu biti slabost, vrtoglavica, drhtavica, znojenje i gubitak svesti.

Pad krvnog pritiska i dehidracija
Nedostatak unosa soli i tečnosti tokom posta može dovesti do pada pritiska, mučnine i osećaja dezorijentacije. Organizam ubrzano gubi elektrolite, što remeti rad mišića i srca.

Gubitak mišićne mase
Iako telo tokom posta prvo troši glukozu i masti, nakon dužeg perioda počinje da razgrađuje i proteine iz mišića, što može dovesti do fizičke slabosti i sporijeg oporavka.

Hormonalni disbalans
Post duže od 48 sati može uticati na nivo hormona — kod žena na ciklus i plodnost, a kod muškaraca na nivo testosterona. Kod oba pola može se pojaviti razdražljivost, nesanica ili pad koncentracije.

Pogoršanje hroničnih bolesti
Osobe koje imaju bolesti srca, bubrega, jetre ili sistema za varenje ne bi trebalo da poste bez medicinskog nadzora, jer ograničen unos hranljivih materija može da izazove pogoršanje stanja.

Opasnost za starije i oslabljene osobe
Kod starijih ljudi post može izazvati iscrpljenost, pad imuniteta i usporen metabolizam, što je suprotno željenom efektu.

Zbog svega toga, i sam dr Longo u svojim publikacijama naglašava da je ovaj tip posta deo strogo kontrolisanih medicinskih studija i da nije namenjen za spontano eksperimentisanje kod kuće. Umesto potpunog posta, mnogi stručnjaci preporučuju modifikovani post koji omogućava minimalan unos hranljivih materija, a ipak podstiče regeneraciju ćelija.