Amerika pozdravlja korake Republike Srpske

Banjaluka – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produžio je juče mandat misiji EUFOR-a „Altea” u Bosni i Hercegovini za još godinu dana, na sednici u Njujorku posvećenoj aktuelnoj situaciji u BiH. Rezolucija o produženju mandata usvojena je jednoglasno – svih 15 članica saveta glasalo je za. Predstavnik Ruske Federacije Vasilij Nebenzja upozorio je da je protekla godina bila „obeležena krizom bez presedana u BiH”, ocenjujući da su „etničke tenzije posledica rizičnih i neodgovornih aktivnosti pojedinih zapadnih zemalja”.

On je poručio da se uočava egoistična namera da se kontroliše jedna suverena zemlja koja se pokušava držati pod spoljnim protektoratom”, te da se narodima nameću kulturne i političke vrednosti koje nisu njihove.

„Postoji antisrpska pristrasnost, a ugrožena je i ravnopravnost Hrvata. Spoljni protektorat guši zrelu viziju Srba i pravo na jednakost. Pravosudne i izborne institucije preoblikuju državu uz asistenciju stranih centara moći, što predstavlja neokolonijalnu praksu. Sve je kulminiralo kada je funkcija visokog predstavnika poverena nemačkom državljaninu Kristijanu Šmitu, mimo odluke Saveta bezbednosti UN koji je jedini nadležan za takva imenovanja. Ne priznajemo Šmita, jer je njegovo prisustvo u BiH bez ikakvog međunarodnog legitimiteta, a uzrokovao je neverovatno bezakonje”, rekao je ruski predstavnik, dodavši da je „rukovodstvo Republike Srpske pokazalo zdrav razum i odgovornost pokretanjem dijaloga”.

Predstavnica SAD Dorota Šej ocenila je da se rasprava o BiH vodi u „kritičnom trenutku”, kada bi deeskalacija trebalo da bude glavni prioritet. „SAD pozivaju sve strane da se uzdrže od poteza koji mogu ugroziti stabilnost. Proteklih meseci diskretno smo radili na smirivanju tenzija i pozdravljamo odluke koje je donela Narodna skupština Republike Srpske, jer su one BiH postavile na stabilniji temelj. U tom kontekstu ukinuli smo sankcije zvaničnicima RS”, rekla je američka predstavnica, dodavši da se „Sjedinjene Države više ne bave izgradnjom država niti teškom rukom vode intervencije, već podstiču lokalne aktere na kompromis i odgovornost”. Pozvala je predstavnike unutar BiH da se odmaknu od trajnog stvaranja krize.

Predstavnik Kine Geng Šuang poručio je da su suđenjem Dodiku dodatno podignute tenzije koje ne koriste nijednom narodu u BiH. „Sudbina zemlje mora biti u rukama njenog naroda. Upotreba bonskih ovlašćenja učinila je situaciju nepredvidivom i često pogoršala odnose. Ona ne mogu biti trajni instrument upravljanja, a svi problemi treba da se rešavaju unutar države”, rekao je kineski diplomata.

Predstavnik Srbije Radomir Ilić poručio je na sednici SB UN da je dijalog jedini održivi put ka rešavanju unutrašnjih pitanja, ističući da „nametanje rešenja u BiH može biti samo kontraproduktivno i štetno za stabilnost regiona”. On je upozorio da su „određene aktivnosti OHR-a zamenile demokratski legitimitet, produbile podele i oslabile institucije”, te da je time narušen Aneks 10 Dejtonskog sporazuma i sam ustavni poredak BiH.

„Za Srbiju su odnosi sa BiH jedan od stubova regionalne stabilnosti i prosperiteta. Posvećeni smo jačanju poverenja i saradnje sa institucijama u Sarajevu, uz očuvanje otvorene veze sa oba entiteta”, poručio je srpski predstavnik, naglasivši da se „dostignuća Dejtona ne smeju uzimati zdravo za gotovo”. Diplomatski predstavnici Francuske i Slovenije pozdravili su odluke Narodne skupštine Republike Srpske i produženje mandata EUFOR-a, dok je predstavnica Velike Britanije ponovo izrazila podršku evroatlantskom putu BiH i visokom predstavniku, ocenjujući da „bonska ovlašćenja ostaju neophodan instrument u izuzetnim okolnostima”.

U izveštaju Vlade Republike Srpske, koji je upućen Savetu bezbednosti, navedeno je da međunarodna zajednica mora jasno odbaciti pokušaje uklanjanja predsednika Srpske Milorada Dodika iz političkog života, jer se, kako je istaknuto, „progoni na osnovu Šmitovom voljom nametnutih inkriminacija bez ikakvog pravnog osnova”.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izneo je ocene kako u pozadini poslednje krize jeste stajala ambicija za „secesiju RS”, te dodao da napadi na Šmita imaju kao krajnji cilj „eliminaciju OHR-a iz političkog života BiH”, čime bi se, kako ceni, potencijalno srušio celi mirovni sporazum. Komšić rešenje vidi u imenovanju novog visokog predstavnika za BiH sa svim ovlašćenjima, dok kao drugu moguću opciju predlaže da se „odustane od koncepta etničkog balansa”.