Rezolucija EP – šta sadrži, a šta se sakriva

Hana Arent je u knjizi „Istina i laž u politici” tačno uočila da je rezultat zamene činjeničke istine lažima, obmanama i samoobmanama, zapravo razaranje razuma koji nas orijentiše u svetu. Kad politički razumni Srbin pročita rezoluciju EP o Srbiji mora da se zapita da li je Hana Arent mislila i na onu većinu koja je 23. oktobra 2025. u Strazburu digla ruku „za”. 
Poslednja rezolucija EP je nastavak difamacije Srbije i srpskog naroda. Kao i u prethodnim, oni sa rukom „za” imaju povez preko očiju za činjenice, a razvezani proizvoljni jezik za laži i obmane; sva je prilika pomažu ih srpski NVO i stranačko-opozicioni tabori. 
Šta je to optužujuće po Srbe u rezoluciji EP? Rezolucija traži da se odgovorni za pad nadstrešnice privedu pravdi u skladu s vladavinom prava. (Kao da Srbija ne zna šta da preduzme.). Pritom neki ljudi iz srpskog pravosuđa uživaju zaštitu većinskog EP. 
Osuđuju iznošenje pretpostavki o sabotaži i terorizmu, pozivaju „organe gonjenja da opovrgnu takve neutemeljene tvrdnje”. Oni bi razumne pretpostavke i indikacije o padu nadstrešnice da kažnjavaju. Valjda istraga i sud ocenjuju, odbacuju ili potvrđuju predložene dokaze. 
Oni traže da Srbija ne sprečava zaveru protiv svog ustavnog poretka. Kritikuju rad bezbednosnih službi, a to nikad ne bi radili u svojim državama. Drugim rečima, srpska država ne treba da se bavi svojom bezbednošću. 
U rezoluciji se Srbija poziva da se „uskladi s politikom EU u borbi protiv stranog mešanja i kampanji dezinformacija”. A EP se meša otvoreno i bezobzirno. Ko se, uostalom, otvoreno upliće u srpske unutrašnje stvari osim političkih i medijskih grupacija na Zapadu?
Oni hvale broj više od 10.000 protesta održanih u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica (kako su tačno izbrojali!) uključujući i najveći protest u istoriji Srbije 15. marta ove godine, čime je postao najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija. Izgleda da je neko odavde brojao. Međutim, nije tačno da je najveći protest. Na Ušću je novembra 1988. održan onaj na kojem je Slobodan Milošević govorio o povratku Kosova i Metohije u Ustav Republike Srbije. 
Politička većina u EP tvrdi da su protesti studenata „uglavnom bili mirni”, da su vlasti koristile „upotrebu prekomerne sile protiv demonstranata”, a da je represija eskalirala početkom godine. Uz to se iznosi presna laž da su „demonstranti 15. marta napadnuti zvučnim oružjem”. 
Kritikuju „odmazdu zaposlenih u obrazovanju i kulturi koji podržavaju proteste” Za njih je odmazda ako se ne produži ugovor na određeno vreme, a veruje li čitalac i da kritikuju smanjivanje plata neradnicima u obrazovanju. Ono što nigde na svetu ne postoji ovi iz EP bi da postoji u Srbiji: da se ne obavljaju radni zadaci, a da se dobija plata! 
Čak se brinu o jednom parku! Pionirski park je „ilegalan”, a zapravo je uredno prijavljen policiji. 
Oni bi čak da upute ad hok misiju za utvrđivanje činjenica u Srbiji (iz aviona se vide činjenice za onoga ko hoće da gleda). Nešto podseća na 1914. godinu. 
Čega nama u rezoluciji EP? Većinu u EP ne zanima kako su tokom svih ovih meseci finansirane blokaderske akcije ni kršenje pravnih propisa. 
Mirni studenti i „studenti” izveli su 812 napada na prostorije SNS-a, među kojima je bilo i paljenja, rušenja, razbijanja. Sve se to videlo na licu mesta i na TV ekranima. Mogli su da saznaju da nijedan skup blokadera nije bio prijavljen po zakonu o okupljanju, kao što zakon nalaže u njihovim državama. A bilo ih je 23.000 (Izveštaj MUP-a od 1. 10. 2025). 
Da li zatvaraju oči da ne vide kako „mirni demonstranti” bakljama i štanglama napadaju policiju koja stoji u poretku? Kako ne vide da „mirni demonstranti” zabranjuju studiranje drugim studentima, zabranjuju profesorima da drže nastavu na fakultetima, a izlaze na ulice i blokiraju saobraćaj? Da li vide takve oblike nasilja u svojim državama? Ne, jer tamo je pravna država, a u Srbiji treba da pravo bude zapravo nepravo, anarhija. 
To je ulica, a da li su videli kako je opozicija koja im dolazi na noge da kleveta demokratski biranu vlast, bacala dimne bombe, suzavac, koristila aparat za gašenje požara, u Skupštini Srbije 4. marta 2025? Naravno, videli su svojim donkihotskim očima mirnu opoziciju koja pristojno debatuje!
Za ovaj deo EP „talas nasilja je pod uticajem države”, a ne pod onima koji odbacuju delovanje u skladu sa zakonom o javnim okupljanjima. A delovanja stranih, zapadnih službi ni od korova u rezoluciji. 
U njoj nema činjenica koje se vide iz aviona. Nema odlaska blokadera pred stanove političkih protivnika (kao u vreme zapadnih totalitarnih režima između dva svetska rata). Kako im je promakla činjenica brutalnog napada na novinare koji su izveštavali sa blokaderskih skupova? 
U rezoluciji se ističe napad na „mirne demonstrante”, a zatvaraju oči na njihove napade na policiju koja u poretku deset minuta čeka da prestanu. Odbranu zakona i sopstvene ličnosti tretiraju kao napad. Nijednom rečju nema činjenica da su faktički napadnuti profesori i studenti koji se protive blokadama. Nema protivzakonitog blokiranja fakulteta i ulica. 
Vučić ima „dehumanizujući jezik” prema nekim političarima iz EU. Nema verbalne artiljerije protiv Vučića. A pitaju li se o strašnom jeziku protiv Vučića u EU i u Srbiji? To je jezik metaka. 
Nema ni kriminalne laži o ubistvu dečaka u Valjevu ili pretučene devojke u policiji. A tek pridike o pravnoj državi i ugroženom medijskom pluralizmu u Srbiji. Nema medija, štampanog, audio, elektronskog, koji je uskraćen u Srbiji; ali mediji su žvakaća guma – rasteže se koliko se hoće i kad se hoće. 
Šta je ove političke ličnosti, iz evropskih država, opredelilo da se tako postave prema današnjoj Srbiji? Oni su nastavljači onog dela Evrope koji trideset godina sankcioniše Srbe uz NATO bombardovanje. To se postiže i donkihotskom paradigmom mišljenja. Kao što Servantesov junak misli o događajima i stvarnosti na izokrenut način, pa vidi krčmu, a kaže da je zamak, tako i većina evropskih poslanika o Srbiji glasa na izmišljen, propagandistički način u kojem su pomešani laž i izmišljenost. Neobično za političke ličnosti EP da stvarnost ocenjuju u skladu sa svojim željama, osećanjima i predrasudama, a ne osloncem na činjenice i sa osećanjem odgovornosti. Da li tako ocenjuju prilike u svojim državama?

*Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista