Svaki treći učenik u našoj zemlji ima mnogo briga, isti procenat njih žali se na psihosomatske smetnje, 24 odsto đaka ima česte glavobolje i(li) bol u stomaku, svaki četvrti kaže da je nesrećan, a svaki peti da ima mnogo strahova. Posebno zabrinjava podatak da je čak 60 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju – najčešće verbalnom u vidu ogovaranja, vređanja i ruganja, pokazalo je istraživanje Ministarstva prosvete, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.916 učenika iz 77 osnovnih i srednjih škola iz četiri regiona naše zemlje – Beograda, Vojvodine, Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije. Istraživanje pod nazivom „Rasprostranjenost nasilja u školama i dobrobit učenika”, koje je juče predstavljeno javnosti, urađeno je u saradnji sa Savetom Evrope i uz podršku Savezne Republike Nemačke i obuhvatilo je i 2.009 zaposlenih u školama, kao i 1.207 roditelja i drugih zastupnika dece.

Snežana Vuković, rukovodilac sektora za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju osetljivih grupa u Ministarstvu prosvete, kaže da ohrabruje činjenica da je većina učenika dobro integrisana u školski sistem. O tome, navodi, govore podaci da 94 odsto đaka ima dva prijatelja u školi, 84 procenata kaže da oseća pripadnost svojoj školi, 80 odsto njih smatra da ih nastavnici poštuju kao osobe, dve trećine svoje odeljenje ocenjuje kao složno, a oko 70 odsto dece kaže da voli da ide u školu.

„Međutim, svaki sedmi đak ne oseća se sigurno u školskom okruženju, a pet odsto njih kaže da je usamljeno. Nalazi ovog istraživanja sugerišu da je integrisanost dece u školu u vezi sa pozitivnim opažanjem odnosa nastavnika prema učenicima, emocionalnom dobrobiti dece i njihovim osećanjem bezbednosti u školi, komunikacionim kompetencijama i prosocijalnim stavovima nastavnika, a izraženija je kod dece čiji roditelji redovnije idu na roditeljske sastanke i koji su zadovoljniji odnosom nastavnika prema detetu”, istakla je Vukovićeva.

Ona je upozorila da rezultati ovog istraživanja svedoče da je čak 60 odsto učenika na pitanje „da li te je neko u poslednja tri meseca neko vređao, udario, ogovarao, pretio ti ili ti otimao stvari” odgovorio potvrdno, a trećina je priznala da je bar jednom bila nasilna prema svojim vršnjacima. S obzirom da učenici provode veliku količinu vremena u virtuelnom svetu, ne treba da čudi što je digitalno nasilje u porastu, a iskustvo nastavnika potvrđuje nalaze ovog istraživanja koji svedoče da se onlajn i oflajn prostor često preklapaju, pa verbalno nasilje koje počne na društvenim mrežama često preraste u tuču u školskom dvorištu. Ilustrativni dokaz teze da nasilje rađa nasilje jeste i podatak da je od onih koji su bili žrtve, 40 odsto njih bilo i nasilno, a od onih koji su bili nasilni – 80 odsto njih bilo je u statusu žrtve. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da su nasilnici i žrtve istovremeno ona deca koja su slabije integrisana u školski kolektiv, imaju više emocionalnih i teškoća u učenju, manji osećaj bezbednosti, sa negativnijim opažanjem odnosa nastavnika prema učenicima i manjom komunikacionom kompetentnošću. Zabrinjava, međutim, činjenica da se čak 60 odsto učenika ne bi obratilo razrednom starešini u situaciji nasilja.

„Odgovarajući na pitanje koje su najučestalije forme tzv. oflajn, odnosno nasilja u fizičkom prostoru, nastavnici najčešće odgovaraju da je to seksualno uznemiravanje, tuče sa učenicima iz drugih škola, prisiljavanje drugog da radi ono što ne želi, tuče između grupa učenika, otimanje novca i ličnih stvari, odnosno pretnje i zastrašivanje učenika. Kao uzroke nasilnog ponašanja učenika, nastavnici pre svega vide loš uticaj porodice, medija i sistem vrednosti koji postoji u društvu, a potom i loš uticaj vršnjaka, želju za popularnošću i tzv. genetsku predodređenost. Na pitanje koje su najefikasnije mere u borbi protiv nasilja, dve trećine nastavnika odgovara – dosledno kažnjavanje učenika koji se nasilno ponašaju, 70 odsto smatra da je to bolja saradnja škole i porodice, razvijanje veština nenasilne komunikacije i veća podrška pedagoško-psihološke službe”, navela je Mihreta Fejzula iz Sektora za zaštitu od nasilja.

Na pitanje koje karakteristike imaju učenici koji su češće izloženi nasilju, nastavnici su naveli da su žrtve podjednako tiha i povučena, ali i ona deca koja provociraju druge, u jednakoj meri deca nižeg i višeg obrazovnog statusa, podjednako lošijeg i dobrog školskog uspeha i jednako devojčice i dečaci. Gotovo identični odgovori dobijeni su na pitanje koja deca su najčešći počinioci nasilja – to su, prema opažanju nastavnika, podjednako deca iz viših i nižih socijalnih slojeva, podjednako deca lošijeg i boljeg školskog uspeha, jednako popularna i nepopularna deca i podjednako dečaci i devojčice.

Za petinu veći broj psihologa i pedagoga u školama

Pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić naveo je da je ove školske godine za petinu veći broj psihologa i pedagoga u školama i istakao da je odgovor ministarstva na školsko nasilje – uvođenje novih nastavnih predmeta kojima se razvija empatija kod učenika. On je naglasio važnost saradnje između škole i porodice i istakao da bi obrazovne ustanove trebalo bar dva puta godišnje da anketiraju roditelje kako vide školu u kojoj im dete stiče obrazovanje.