Poziv na odgovornost: Laković zahteva javnu reakciju tužilaštva o „Crnim trojkama“

Profesor i nekadašnji savetnik predsednika Crne Gore, Vojo Laković, uputio je javno pitanje Vrhovnom državnom tužiocu Miloradu Markoviću, tražeći jasan i konkretan odgovor o tome šta je državno tužilaštvo preduzelo u slučaju poznatom kao „Crne trojke“.

U saopštenju koje je dostavio javnosti, Laković se pozvao na član 129 Zakona o državnom tužilaštvu, koji propisuje da je Vrhovni državni tužilac odgovoran za zakonito i efikasno vršenje poslova državnog tužilaštva i obavezan da preduzima sve mere u tom pravcu.

– Gospodine Markoviću, pitam Vas javno: koje ste tačno mere preduzeli u vezi sa najtežim oblicima kriminala i visokom korupcijom, posebno kada takva dela potiču od same države kao organizovanog antidržavnog jezgra? – naveo je Laković.

On je podsetio da je „bestijalni mehanizam crnih trojki“ devedesetih godina predstavljao najmračniji oblik dehumanizacije čoveka – mučenja, prebijanja i zlostavljanja političkih neistomišljenika i pojedinaca iz državnog aparata koji su odbili da se pokore i suprotstavili se, kako je naveo, „mafijaškom karakteru države“.

– Te žrtve su bile najteže prebijane, mučene, progonjene, u zasede tucene do besvesti, ostavljene sa trajnim posledicama. To su zločini koji ni po jednom međunarodnom pravu ne zastarevaju – poručio je on.

Laković je dodao da Vrhovni državni tužilac raspolaže svim potrebnim instrumentima – od nadzora do izdavanja opštih i pojedinačnih uputstava – i da je javnost, kao i žrtve, u pravu da očekuju konkretne rezultate.

– Pristojan sam i suzdržan, ali je neophodno da se čuje Vaš savestan i temeljno zakonit odgovor. Uzdam se u Vašu profesionalnost, ličnu odlučnost, hrabrost i poštenje – poručio je Laković.

Laković je tokom zasedanja Anketnog odbora u julu ove godine izjavio da je bio prva žrtva „crnih trojki“, a kao motiv napada naveo je zaplenu cigareta u Baru i citostatika u Herceg Novom 1999. godine, kada je obavljao funkciju šefa Službe za suzbijanje krijumčarenja i carinske istrage u Saveznoj upravi carina Jugoslavije, zadužen za Crnu Goru.

On je svedočio da se na početku NATO bombardovanja stavio na raspolaganje Ratnoj mornarici Jugoslavije, ali da su njegovi problemi počeli nekoliko dana kasnije, kada su ga u Petrovcu zaustavili ljudi u crnim uniformama s namerom da ga razoružaju.

Prema njegovim rečima, napad se dogodio u Pljevljima, nakon čega ga je pozvao tadašnji šef Državne bezbednosti Duško Marković i saopštio mu da „prebijanje nema veze sa njim“.

Laković je potom prebačen u pljevaljsku bolnicu, zatim u Beograd i Banju Kanjižu na lečenje. Savetovano mu je da se ne vraća u Crnu Goru, pa je kasnije premešten u saveznu službu.

On je podneo tužbu protiv države Crne Gore zbog prebijanja, ali je slučaj 2007. godine okončan kao neosnovan. Kao ključni dokaz u postupku uzeta je službena zabeleška pripadnika Odeljenja bezbednosti Mojkovac, sa kojima, kako je naveo, nikada nije razgovarao.