Macut: Srbija veoma blizu ulaska u EU, problem političke prepreke

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da je Srbija veoma blizu ulaska u Evropsku uniju, ali da su prisutne političke prepreke koje to onemogućavaju.

Macut je na konferenciji „Juronjuz adrija sumit'' u Palati Srbije, istakao da je naša zemlja zadovoljila sve tehničke uslove za pristupanje Evropskoj uniji, ali da nedostaje odluka zemalja članica kako bi se to konačno desilo.

„Mislim da smo zaista najbliže nego ikada da uđemo u EU, jer smo ispunili sve preduslove. Kroz razne susrete koje sam imao kao predsednik vlade osetio sam da nas svi razumeju, poštuju i uvažavaju", rekao je Macut na konferenciji čiji je cilj pokretanje platforme za razgovor o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim temama Zapadnog Balkana.

Macut je ocenio da postoji "okidač" za otvaranje Klastera 3.

Govoreći o godišnjem izveštaju EU za Srbiju, Macut je rekao da je izveštaj dožveo više u formi kritike nego pohvale.

„Srbija je dugo na putu evropskih integracija. Napravili smo važne iskorake, a u poslednjih nekoliko meseci smo se ubrzali", ocenio je Macut.

Prema njegovim rečima, struktura preostalih obaveza usporava napredak.

„Imamo 65 odsto ispunjenih uslova za pridruživanje, dok neke zemlje imaju i viši procenat", rekao je Macut uz objašnjenje da je 20 do 30 odsto kriterijuma vezano za politiku prema trećim zemljama i sankcije.

„Ako članice procene, dobijate 20 'uslovnih paketa' sankcija samo prema jednoj zemlji, što vuče procenat pridruživanja", istakao je Macut.

Ocenio je da je Berlinski proces most koji spaja Srbiju sa EU, a dodao je i da će Vlada Srbije dalje sprovođenje reformi preuzeti na sebe.

„Bićemo vrlo aktivni, ministri su dobili jasne instrukcije, a ja ću intezivno pratiti njihov rad", rekao je premijer.

Na pitanje da li Rusija koristi KiM kako bi održala svoj uticaj u Srbiji, Macut je rekao da su nam Rusi tradicionalni prijatelji koji razumeju našu situaciju s obzirom da su oni, kako je naveo, prolazili kroz razne periode dezintegracije i strukturnog menjanja zemlje koja je nastupila u poslednjih nekoliko decenija.

Macut je, na pitanje koliko je moguće voditi politiku neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, odgovorio da takvu politiku smatra izvodljivom, ali uz usaglašavanje sa evropskim partnerima.

On je naveo da Srbija treba da teži nacionalnim interesima naglašavajući da nismo u prilici da biramo stranu.

„Mi smo zemlja koja jeste osnivač Ujedinjenih nacija, ali mi smo zemlja koja je i osnivač Pokreta nesvrstanih. U tom smislu mi moramo gledati na sve naše i stare, i trenutne, i nove prijatelje", rekao je Macut.

Govoreći o aktuelnoj situaciji sa domaćim univerzitetima, Macut je naveo da su akademske slobode definitivno zagarantovane.

"Postoji apsolutna autonomija univerziteta i fakulteta, postoji cikličnost u izboru rukovodećeg sastava, izboru nastavnika, znači kadrova na fakultetima. Upisna politika jeste, da kažem, postavljana od strane države, ali elementi sprovođenja su na strani fakulteta. Mislim da su akademske slobode definitivno očuvane", kazao je Macut.

Premijer je ocenio da postoji pokret samoprozvane grupe građana koja sebe smatra bitnom i stvari postavlja na ulici.

"Mislim da nije u duhu akademskih ljudi da svoje proteste sprovode tako što će otvarati kampove na nekim raskrsnicama i remetiti život ljudi. Trebalo bi da razgovaramo u akademskom prostoru, u prostoru vlade i u ministarstvu", naglasio je Macut i ocenio da je situacija sa univerzitetima, u svakom slučaju, sada bolja.

Glavne teme konferencije su geopolitički izazovi, pripreme za Ekspo 2027, ekonomske prognoze za narednu godinu, odnos medija i politike, diplomatske perspektive i koraci ka evropskim integracijama.

Na otvaranju konferencije govoila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, a među učesnicima su ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ambasador Mađarske Jožef Mađar, generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić, direktor Er Srbije Jirži Marek, savetnik direktora Ekspo 2027 Dušan Borovčanin, predstavnici biznisa i regionalnih medija.

Konferenciju organizuje medijska kuća Juronjuz Srbija, čiji je cilj da predstavi svoju regionalnu mrežu u kojoj se pored studija u Beogradu sada nalaze i Juronjuz  Bosna i Hercegovina sa sedištem u Sarajevu i Juronjuz s Montenegro sa sedištem u Podgorici, a sledeće godine je u planu da im se pridruži Juronjuz Severna Makedonija.

Kako navode organizatori, "Juronjuz adrija samit' bi trebalo jednom godišnje da bude platforma za razmenu mišljenja o najvažnijim temama koje zanimaju građane, medije, kao i privredne i političke elite regiona, prenosi Tanjug.