Kurti s migrantima sprema novu predizbornu podvalu

Privremene vlasti u Prištini mogle bi postati prve u regionu koje će prihvatiti da budu domaćin centra za prihvat migranata, dok čekaju na deportaciju. Dogovor Velike Britanije i lažne države Kosovo o mogućem prihvatu ilegalnih migranata mogao bi ozbiljno da naruši stabilnost ne samo u južnoj srpskoj pokrajini već i na teritoriji centralne Srbije i dodatno dovede u težak položaj Srbe na samom Kosovu i Metohiji. Ukoliko dođe do dogovora, onda bi jedan deo migranata koji nisu dobili zeleno svetlo za boravak bili deportovani iz Velike Britanije u prihvatne centre na nekoliko mesta na teritoriji Kosmeta. Prema pisanju „Tajmsa” tzv. Kosovo se nalazi na užem spisku od devet kandidata kao moguća destinacija za otvaranje niza „centara za povratak” migranata iz Velike Britanije.

Inače, Velika Britanija traži partnere u regionu kao deo napora da ograniči ilegalne prelaze preko Lamanša, gde je samo ove godine registrovano oko 37.000 migranata – što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Da priča o mogućem dogovoru ima osnova, svedoči to što je upravo Albin Kurti, na nedavnom samitu Berlinskog procesa u Londonu rekao da je tzv. Kosovo spremno da prihvati migrante koji nisu dobili azil u Velikoj Britaniji. Ovakav transfer kategorično su odbili Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, pre svega zato što je Republika Srpska stavila veto. Nastojanje da se odbijeni tražioci azila prebace u inostranstvo pokazuje da britanska spoljna politika sve više zavisi od unutrašnjih pritisaka da se smanji neregularna imigracija, od kojih su među najbrojnijom grupom i Albanci.

Taj predlog bi omogućio Britaniji da odbijene tražioce azila prebaci u objekte u inostranstvu, dok se ne obave pripreme za deportaciju. U isto vreme, to je i deo šireg evropskog trenda eksternalizacije kontrole migracija, u okviru kojeg bogatije zemlje Zapada nude novac ili bezbednosne garancije drugim siromašnijim državama, ili u slučaju Kosmeta teritorijama, na istoku ili jugu Evrope, spremnim da u njihovo ime zaustave ili kanališu migracije. Očekivana politička korist za tzv. Kosovo bila bi jačanje izgleda za pristupanje EU uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva, veću ekonomsku, ali i vojnu saradnju. Režim u Prištini ima jasnu računicu i odgovor se pre svega nalazi u garancijama koje se tiču oružanih snaga. Velika Britanija je kao kontrauslugu produžila svoje učešće u mirovnoj misiji NATO-a na Kosovu do 2028. i obećala dodatnu podršku u oblasti odbrane i „granične bezbednosti”. Uz to, London je zatražio da se što pre ukine misija Unmika, čime bi se stavila pravna tačka na jednostranu proglašenu nezavisnost Prištine.

Priština od Velike Britanije osim dodatne podrške u vidu bezbednosne opreme verovatno očekuje i razmene obaveštajnih podataka, radi suprotstavljanja navodnim pretnjama koje dolaze iz Srbije i Rusije. „Želimo da podrška bude prvenstveno u oblasti bezbednosti – bilo kroz strateške sporazume ili kroz opremu i projekte koje možemo zajedno da realizujemo. Naši timovi rade na tome i mislim da će rezultat biti uspešan. Naravno da želimo da imamo koristi kao država, ali pre svega to smatramo našom obavezom da vam pomognemo, jer ste i vi nama mnogo pomogli i to nikada nećemo zaboraviti”, izjavio je Kurti. Na pitanje kako će se finansirati migranti i kada će doći na tzv. Kosovo, kazao je da će kosovski timovi advokata sarađivati sa britanskom stranom na detaljima.

Spoljnopolitički analitičar Predrag Rajić ocenjuje da Kurti na ovaj način pokušava da ojača veze koje Priština ima s Londonom svih ovih godina, na način što je ponudio isto što i Edi Rama u Albaniji. Za „Politiku” kaže da Kurti pokušava da predstavi domaćoj javnosti da on nije izolovan u svetlu mlakih sankcija kojima je izložen iz EU. „Kurti želi da predstavi da sa Velikom Britanijom ima dobre odnose, da je bio sada u Londonu i da je posledica toga sporazum ovog tipa. Nada se da u albanskoj zajednici na KiM neće biti otpora. Treba podsetiti da su oni već imali slične kooperacije sa SAD. Kasnije se pokazalo da to Albancima nije nešto mnogo smetalo, iako je jedan broj Avganistanaca bio iz Amerike prebačen na Kosmet. Verujem da je od svega ovoga Kurti želeo da napravi jedan narativ za nove izbore na Kosmetu, koji će najverovatnije biti održani u decembru – kako on, eto ipak, ima jednog nuklearnog saveznika uz sebe. I kako je narativ da je on izolovan na Zapadu, što pokušavaju da nametnu opozicionari u Prištini, zapravo, netačan”, kaže Rajić.

Naglašava da su Srbi na KiM već ozbiljno ugroženi kada je ovaj deo Srbije u pitanju i da će sa ovim mogućim dogovorom naša pozicija biti još izazovnija, zato što ćemo imati posla s ljudima koji su proterani iz Velike Britanije. „Oni će biti deportovani ne zato što im je istekla viza već zato što su se bavili određenim nezakonitim radnjama, i to u Velikoj Britaniji, a oni će posle deportacije biti prosleđeni tamo gde ne mogu da ostvare svoje ambicije i biće dodatno frustrirani zbog toga. I to zaista može da bude izazovno, da oni taj svoj bes usmere ka nekom drugom i drugačijem i da ’prigrle’ neku radikalnu ideologiju i u tom kontekstu to može da bude opasnost po nas. Mislim da su naše službe svesne toga. U ovom momentu jedino što je moguće je da kontaktiramo sa međunarodnim predstavnicima na Kosmetu i da budemo svesni da od 1999. ne vršimo vlast u ovom delu naše zemlje. Ovakvih i sličnih aranžmana je bilo i ranije, siguran sam da ćemo sa ovim moći da se uspešno izborimo, samo da budemo strpljivi, jer to ne može da potraje večno. Nadam se da će ovakvi aranžmani pod Kurtijem doživeti svoj kraj”, naglašava Rajić.

Od davanja saglasnosti iz Prištine do realizacije ipak je dugačak put. Da li tzv. Kosovo ima kapacitet da smesti nekoliko desetina hiljada migranata iz Afrike i Azije? Ako se uzmu u obzir sve dosadašnje Kurtijeve eskalatorne odluke i pretnje Srbima, otvara se i mogućnost da Priština jedan od kontingenata migranata pokuša da smesti na sever Kosmeta čime, bi dodatno otežali život našeg naroda. Uz to, pretpostavlja se da Priština mora da izgradi kapacitete za prihvat, jer ih sada nemaju čak i ukoliko bi vlade zapadnih zemalja bile zainteresovane da im pomognu.

Mogućnost da će Velika Britanija prihvatiti ponudu tzv. Kosova je realna, jer na taj način će početi da rešavaju jedan gorući problem. Svako ko prati politiku imigracija, ali i kaznenu politiku i problem prenatrpanosti zatvora u zemljama zapadne Evrope, zna da je ovo jedan način za vlade da se izvuku iz neprijatne i za njih teške situacije. Svima ide u prilog činjenica da je sudbina migranata do sada uvek bila ispod radara pažnje javnosti. Upravo zbog toga to jeste šansa za tzv. Kosovo i Albina Kurtija koja verovatno nije sjajna, jer bi možda bilo bolje da su u stanju da ponude nešto bolje ili sofisticiranije, kao neku svoju komparativnu prednost, ali to je realnost koju su nametnuli vladajući krugovi u Prištini. I sada je šansa Kurtiju da ponovo prigrabi vlast, odnosno da se održi u fotelju, nakon dva prethodna izborna debakla u toku ove godine.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je prebacivanje migranata na Kosmet deo neke vrste širih, geopolitičkih procesa koji se dešavaju na prostoru Balkana. Za naš list ocenjuje i da je to posledica povezivanja Velike Britanije i Turske koji imaju vojni i bezbednosni aranžman „težak” desetak milijardi evra. To je novac predviđen za kupovinu britanskih aviona „Jurofajtera” od strane Turske i najavljuje se buduća bliska saradnja po pitanju naoružanja dveju vojnih industrija.

„U tim globalnim previranjima čini se da će Britanija igrati, pre svega, na kartu toga da Turska mora biti njen strateški partner pored ostalih zemalja, pre svega Nemačke i Francuske, koji će definisati jedan geopolitički centar. On bi trebalo da deluje i na prostoru Bliskog istoka preko Turske, a Ankara će gledati da proširi svoj uticaj na Balkanu. U sklopu tih dešavanja, i Britanija i Turska imaju sferu uticaja, i na prostoru gde žive Albanci. Samim tim će dogovor oko podele interesnih sfera biti deo tog dogovora oko migranata”, kaže Graovac. Kaže da je činjenica da je i Kurti svestan toga da postoji približavanje Britanaca i Turaka i da računa na podršku Londona, kako bi se odupreo onome što ga najviše plaši, a to je pritisak iz Vašingtona.

„Ako će SAD da se pozabavi Balkanom, onda je Kurti tu višak, jer kad se Trampova administracija bavila Balkanom, za Kurtija tu nije bilo mesta. Kroz približavanje Turskoj preko kupovine dronova i Velikoj Britaniji preko prihvatanja migranata, šalje jasnu poruku da on želi da bude stavljen pod zaštitu tih centara moći, da se na taj način očuva i da kao ključni faktor opstane na albanskoj političkoj sceni na Kosovu i Metohiji”, zaključuje Srđan Graovac.

Nejasno šta tzv. Kosovo konkretno traži kao protivuslugu

Stručnjak za spoljnu politiku Donika Emini smatra da je čudan predlog Kurtija da KiM izgradi centre za prijem azilanta iz Velike Britanije, u zamenu za „jačanje bezbednosti Kosova”, prenosi prištinska „Koha”. „Na sastanku u Tirani je vođena diskusija unutar Evropske političke zajednice, gde je (britanski premijer) Starmer testirao ideju, ali je Kurtijev veto bio prilično čudan. Prvo, trend zemalja zapadnog Balkana koje nude usluge zemljama EU je veoma upitan, ne samo o tome kako će se to sprovesti. Postoje moralna pitanja, postoje legitimna pitanja u vezi sa legalnošću takvih sporazuma, ali i sa kapacitetom zemalja zapadnog Balkana da ponude te usluge. Drugo, veto na ovaj način se takođe tumači kao očajnički pokušaj jačanja bilateralnih odnosa sa zemljama sa kojima je Kosovo već u dobrom savezu. Kosovo i Velika Britanija imaju veoma dobru bilateralnu saradnju i u oblasti odbrane i u oblasti bezbednosti”, izjavila je Eminijeva. Dodaje da je i dalje nejasno šta se konkretno traži od Ujedinjenog Kraljevstva, u zamenu za uslugu koja je prilično problematična, kada se zna da je tzv. Kosovo potpisalo sporazum sa Danskom o prihvatanju zatvorenika na KiM.