Od zatvorske kazne do bankarskog šaltera

Banjaluka – Više od tri stotine pravosnažno osuđenih u Republici Srpskoj proteklih godina zatvorske kazne do jedne godine nije izdržavalo iza rešetaka, već kod kuće, odnosno izvan zatvora. Sloboda ih je koštala ukupno gotovo četiri miliona KM (oko dva miliona evra), koliko je uplaćeno u budžet RS zahvaljujući zakonskoj mogućnosti otkupa zatvorske kazne do godinu dana. Za svaki dan na slobodi uplatili su po 50 evra.       

Prema podacima Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH, ukupno 311 osuđenika iskoristilo je mogućnost da zatvor zameni novčanom kaznom, što je bilo omogućeno sve donedavno, to jest do odluke Ustavnog suda RS, koji je krajem septembra osporio pojedine odredbe ovog zakonskog rešenja. Kako Ministarstvo pravde RS sada traži novo rešenje, primena otkupa kazne privremeno je suspendovana, ali nadležni privode kraju nove zakonske izmene, koje će najverovatnije sadržavati više modaliteta i koje će biti dostavljene Skupštini RS.

U skladu sa članom 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, koji je Narodna skupština usvojila 2021. godine, a Ustavni sud RS nedavno ukinuo, osuđenici su mogli da plate 100 KM (oko 50 evra) za svaki dan zatvora. Na taj način „otkupljeno” je više od 100 godina zatvorskih kazni, a u budžet uplaćeno ukupno 3.983.990 KM, odnosno oko dva miliona evra. Međutim, u primeni tih olakšica uznemirava podatak da su među onima koji su izbegli zatvor bile i tri osobe osuđene za obljubu deteta mlađeg od 15 godina. Njima je kazna zamenjena uplatom od 9.000 do 18.250 KM (4.500–9.130 evra). Na slobodi su, izvestili su mediji, ostali i osuđeni za dečju pornografiju, iskorištavanje dece u pornografiji i upoznavanje dece s pornografijom, koji su plaćali između tri i devet hiljada evra.

Otkup kazne koristili su i osuđeni za zloupotrebu položaja (18 osoba), pranje novca (10), primanje mita (6) i prevare (16). U praksi je bilo i situacija ponavljanog „otkupa”, pa je tako jednom osuđeniku iz Kozarske Dubice Osnovni sud u tom gradu tokom 2023. tri puta zamenio zatvor novčanom kaznom – za nasilje u porodici, falsifikovanje isprave i izazivanje opšte opasnosti – u ukupnom iznosu od 34.500 KM (oko 15.000 evra).

Sličnih primera bilo je i u Bijeljini, Doboju i Tesliću, gde su osuđenici za krađe, telesne povrede i omogućavanje uživanja droge više puta izbegavali zatvor plaćanjem kazni od nekoliko hiljada konvertibilnih maraka.

Ustavni sud RS krajem septembra je ukinuo spornu odredbu, ocenivši da je neustavna i diskriminatorna, jer sudijama nije ostavljala prostor da procene opravdanost zamene kazne, već se ona automatski odobravala svakom ko je mogao da plati – što je, kako je navedeno, privilegovalo imućnije osuđenike. Nakon toga, Ministarstvo pravde RS formiralo je radnu grupu koja treba da pripremi izmene zakona u hitnoj proceduri.     

I 2021. godine, kada je uveden institut otkupa, pratile su ga žustre polemike. Postavljana su pitanja šta će Republici Srpskoj doneti zakonska rešenja kojima je omogućeno da osuđenici zatvorsku kaznu u trajanju do maksimalnih godinu dana mogu da otkupe za novac. Struka je upozoravala da rešenje otvara prostor za korupciju, te da bi u praksi moglo najviše da koristi onima s „dubljim džepom”. Pojedini pravnici upozoravali su da bi, kroz sporazume o priznanju krivice, moglo da se dešava da se kazna „spusti” na godinu dana zatvora, što bi bogatijim osuđenicima omogućilo da zaobiđu zatvor uplatom na šalteru banke. Ovim rešenjima svojevremeno nije bila oduševljena ni radna grupa zadužena za izmene krivičnog zakonodavstva, ali je predlog ipak dobio podršku u Skupštini RS.

Slična zakonska mogućnost postojala je u RS do 2017. godine, ali je ukinuta upravo zbog „koruptivnog karaktera”. Paradoksalno, u Federaciji BiH, Brčko distriktu i na nivou BiH ovakva opcija i dalje postoji. Na primer, u Federaciji BiH dan slobode umesto u zatvoru vredi 75 evra.

„Sud nikad neće izreći godinu dana za mrtvu glavu”, objašnjavali su ranije predlagači ovih zakonskih izmena, dodajući kao argument to što su kratkotrajne kazne zatvora neretko „seminar kriminaliteta” i da najčešće nemaju nikakav efekat na onoga ko je osuđen. Pored toga, zagovornici ranijih rešenja tvrdili su tada da se zbog manjih zatvorskih kazni uglavnom gubi zaposlenje, navodeći, pored toga, da bi budžet RS prihodovao, umesto da plaća trošak zatvorenika od oko 35 evra dnevno. Očekuje se da će novi predlog nadležnih u Vladi RS biti bolje izbalansiran u pogledu mogućnosti otkupa zatvorske kazne.