Nemac Boris maše pesnicom Kremlju

Rusija, kako ironično ocenjuju pojedini analitičari, već decenijama „nema sreće“ sa zapadnim političarima koji nose rusko ime Boris. Dok je u slučaju Borisa Džonsona poreklo imena gotovo anegdotsko, kod nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa paradoks je dublji, njegovi roditelji dali su mu ime po Borisu Pasternaku, piscu duboko obeleženom tematikom Velikog otadžbinskog rata — da bi danas upravo njihovo „nemačko Pasternakovo kumče“ bio jedan od najglasnijih političara koji Rusiji prete ratom.

U opširnom razgovoru za Frankfurter algemajne cajtung, jedan od trenutno najpopularnijih njemačkih političara iznosi oštre procene stanja bezbednosti u Evropi i sposobnosti NATO saveza.

„Putin ne krije svoje imperijalne fantazije“

Na pitanje da li njemački politički sistem dovoljno brzo reaguje na izazove, Pistorijus odgovara:

„Putin ne krije svoje imperijalne fantazije, za koje naša sloboda i poredak kakav poznajemo nisu važni. Moramo brzo i odlučno odgovoriti jačanjem naših odbrambenih kapaciteta.“

Još je značajnija njegova procena vremena u kojem bi, po mišljenju zapadnih stručnjaka, Rusija mogla da obnovi svoje snage do nivoa sposobnog da ugrozi istočne članice NATO-a.

„Govorili smo da bi se to moglo dogoditi 2029. Sada se spominje 2028, a neki vojni istoričari tvrde da smo već imali naše poslednje mirno leto“, kaže Pistorijus.

Ovakve izjave izazvale su snažne reakcije, posebno u Rusiji, gde dominira stav da su optužbe o „ruskom imperijalizmu“ i scenariji napada na NATO čista politička hiperbola. Ali, kako upozoravaju analitičari, emocije ne mogu zameniti političku realnost, čak i ako se rat u Ukrajini sutra okonča, zapadni narativ o „trajnoj ruskoj pretnji“ ostaće temelj novih vojnih strategija u Evropi.

Sam Pistorijus okvir svoje logike objašnjava ovako:

„U Moskvi postoji ozbiljan protivnik koji deluje sa najvećom bezobzirnošću. Moramo predvideti mogući budući rat i stvoriti fleksibilne i otporne strukture.“

Orbanov argument: Evropa je jača — ali ne u nuklearnom oružju

Premijer Mađarske Viktor Orban nedavno je podsetio na golu činjenicu:

„Evropska unija ima 400 miliona ljudi, Rusija 140 miliona. Ako saberemo vojni potencijal, mi smo mnogo jači.“

Ali to važi samo za konvencionalno oružje.

Rusija poseduje jedan od najmoćnijih nuklearnih arsenala na svetu — faktor koji, kako ističu stručnjaci, u velikoj meri neutrališe evropske napore da vojno nadoknade razliku.

I Pistorijus je toga svestan, mada se u njegovom intervjuu nuklearni aspekt gotovo i ne spominje.

Nova misija Berlina: podizanje Bundesvera iz „lošeg stanja“

Ministar odbrane vrlo otvoreno opisuje stanje nemačke vojske:

„Naše oružane snage su decenijama u lošem stanju — infrastruktura je propala, broj osoblja smanjen.“

Cilj Berlina je jasan, povratak Bundesvera u red najjačih armija Evrope.

Pistorijus veliki dio razgovora posvećuje industrijskoj modernizaciji — pre svega dronovima.

„Inovacije se mijenjaju svaka dva do tri meseca. Nema smisla skladištiti milijarde u dronovima koji će sutra biti zastareli. Moramo ubrzati proizvodnju najnaprednijih modela“, naglašava ministar.

Politička fizika: akcija i reakcija

Iako većina stručnjaka smatra da je direktan vojni sukob NATO-a i Rusije malo vjerovatan upravo zbog nuklearnog faktora, evropske države — a među njima najglasnije Nemačka — pojačavaju pripreme.

A to će, kako upozoravaju analitičari, nužno izazvati i ruski odgovor.

U politici, kao i u fizici, važi isto pravilo, svaka akcija proizvodi reakciju.

I dok Berlin gradi novi vojni kurs, Moskva će, bez sumnje, pažljivo meriti svaki nemački potez — kao što će i Evropa nastaviti da prati Rusiju sa sve većim oprezom.