Građani Republike Srpske biraju predsednika

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Republika Srpska danas na prevremenim izborima bira predsednika tog entiteta, a birači imaju mogućnost da zaokruže jednog od šest kandidata – Dragana Đokanovića, Branka Blanušu, Sinišu Karana, Nikolu Lazarevića, Igora Gaševića i Slavka Dragičevića. Novoizabrani predsednik na toj poziciji zadržaće se manje od godinu dana, jer se redovni opšti izbori za sve nivoe vlasti, izuzev lokalnog, održavaju dogodine u oktobru. Na prevremene izbore izlaze četiri političke partije i dva nezavisna kandidata.

Najveća borba očekuje se između dvojice – Siniše Karana iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Branka Blanuše iz opozicione koalicije predvođene Srpskom demokratskom strankom (SDS). Predsednik Republike Srpske bira se u jednom izbornom krugu. Pobednik je kandidat sa najviše glasova. Na izborima pravo glasa imaju 1.264.364 birača. Od toga 20.269 birača glasa putem pošte, te 258 birača glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u Minhenu, Berlinu, Beču i Beogradu.

Izborna kampanja počela je 8. novembra i trajala je juče do sedam časova, kada je počela izborna ćutnja. Izborna ćutnja počela je 24 časa pre otvaranja birališta i trajaće do njihovog zatvaranja, to jest do 19 sati večeras. Prema saopštenju CIK-a, ukupno je formirano 2.211 biračkih mesta, a na terenu će raditi 139 mobilnih timova. CIK je akreditovao 639 posmatrača. Od toga je 515 posmatrača iz nevladinih organizacija, 99 iz međunarodnih organizacija, a 25 iz političkih subjekata.

Što se tiče biračkih odbora, CIK je imenovao 4.453 predsednika i zamenika predsednika, kao i članove biračkih odbora koji su učestvovali i na prethodnim lokalnim izborima.  

Specifičnost ovih izbora jeste ta što se oni održavaju nakon što je Centralna izborna komisija (CIK) BiH oduzela mandat predsednika Republike Srpske Miloradu Dodiku. Odluka CIK-a usledila je nakon što je postala pravosnažna presuda Suda BiH kojom je Dodik osuđen za nepoštovanje odluka (ne)imenovanog visokog predstavnika Kristijana Šmita i kažnjen na godinu dana zatvora (otkupljeno za novac) i šest godina zabrane političkog delovanja na funkcijama koje se finansiraju javnim novcem. Dodiku je suđeno na osnovu Krivičnog zakona BiH, odnosno članova koje je nametnuo sam Šmit, a suština njegovog greha odnosila se na to što je u skladu sa Ustavom RS potpisao ukaze o proglašenju Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH i Zakona o izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, koje je donela Narodna skupština RS. Te zakone Šmit je stavio van snage, ali ih je Dodik potom potpisao, što je ustavna obaveza predsednika.

Neobično je i to što će pobednik izbora biti treći predsednik u svega nekoliko meseci. Dodik je na toj poziciji bio do avgusta 2025, a potom je Skupština RS imenovala Dodikovu savetnicu Anu Trišić Babić na poziciju vršioca dužnosti predsednika RS do izbora novog predsednika. Ovi izbori će koštati 6,4 miliona KM (oko 3,2 miliona evra) i za njih je novac obezbeđen iz budžeta BiH.