Srbi sa Kosmeta masovno prodaju kuće i imanja

Kosovska Mitrovica – Srbi iz sela Bresja, koje se smatra simbolom opstanka i ostanka Srba, ne samo u centralnom Kosmetu, već i u čitavoj pokrajini, apeluju na zvanični Beograd da preduzme hitne mere i iznađe način kako bi sprečio prodaju imanja i kuća Srba koja je uzela maha, posebno od prošle godine. U ovom multietničkom selu, do 1999, živelo je oko 1.500 Srba, u 217 domaćinstava, a sada jedva da ih ima oko 200, u 25 kuća, koji žive u stalnom strahu od albanskih ekstremista i na ivici egzistencije.

Kako tvrdi naš izvor, inače osoba koja je dobro upućena u ovu problematiku, ukoliko se nastavi sa ovakvom "galopirajućom prodajom", više nijednog Srbina neće biti u Bresju, koje se nalazi na oko dva kilometra od Kosova Polja i oko 10 kilometara od Prištine, na delu magistralnog puta Peć–Priština.

– Na mnogim preostalim srpskim kućama istaknute su table sa natpisom "na prodaju" na albanskom jeziku. Kuće su počele da se prodaju i u bescenje, a nedavno je jedan domaćin prodao veliku kuću za nešto više od 100.000 evra. Nažalost, glavni posrednici u prodaji su upravo Srbi, i to oni, kako mi kažemo, "kooperativni" – koji rade u privremenim kosovskim institucijama, pri OEBS-u, Kforu ili su iz ko zna kojih razloga u nekakvom "dilu" sa Albancima – napominje naš sagovornik, dobrostojeći domaćin sa teritorije centralnog Kosmeta, koji veli da nema te cene za koju bi on prodao kuće i imanje koje je nasledio od svojih pradedova, a koji su tu možda i više od tri stotine godina.

Od ukupno 500 hektara, koliko je imanja bilo u srpskim rukama, sada jedva da je ostalo nešto oko 200. Prodata su imanja koja se nalaze uz sam magistralni put Priština–Peć, a kupuju ih Albanci zbog blizine Prištine, aerodroma, ali i mogućnosti izgradnje mnogobrojnih objekata i lokala koji svakodnevno niču. Kako kaže naš sagovornik, cena hektara zemlje pored puta iznosi od 60.000 do 100.000 evra, dok je, recimo, jednosoban stan u Bresju tek 20.000.

Ovog domaćina, kao i preostale Srbe, kako kaže, posebno iritiraju oni sunarodnici koji svakodnevno dovode Albance na srpske pragove. On ne negira činjenicu da Srbi pod pritiskom prodaju imanja i kuće, ali preostali Srbi su pomalo, kako kaže, i ljuti na Beograd, jer tek su nedavno imali priliku da se susretnu sa nekim zvaničnikom iz Beograda, kao što je bio slučaj 2. novembra, kada su imali "oči u oči" razgovor sa Slobodanom Samardžićem, ministrom za KiM, gde su mu izložili problem i naglasili da ukoliko država ne preduzme nešto nijednog Srbina uskoro neće biti u selu, jednom od četiri preostala u opštini Kosovo Polje.

Inače, onih 200 hektara, što je ostalo neprodato, takoreći je u albanskim rukama. Čuvene bresjanske livade, kroz koje prolaze tri reke i gde se nalaze glavni odvodni i dovodni kanali za navodnjavanje, napunjene su šutom koji odlažu Albanci, a sve u cilju kako Bresjani ne bi mogli da navodnjavaju livade i zasejane oranice. Samo ove godine pismeno su se obratili ne samo Rikeru, Čekuu, već i predstavnicima lokalne, opštinske vlasti sa nadom da će im pomoći i omogućiti da ponovo navodnjavaju polja zasejana žitom i kukuruzom. Oko sto Srba iz Bresja uputilo je jula ove godine peticiju u kojoj stoji da će "Srbi iz Bresja poumirati od gladi jer je letina propala, a nije bilo vode ni da se ono malo stoke napoji".

A prodaja kuća i imanja uzima maha. Zato Srbi iz sela Bresja mole da srpska vlast pomogne i iznađe način da ovi ljudi opstanu. Pisali su Tadiću i Koštunici, Sinodu Srpske pravoslavne crkve... Ali, odgovora još uvek nema. Dodatni pritisak na Srbe u Bresju vrše i pojedinci koji, u ovom i okolnim srpskim selima, nude po 50 evra kako bi izašli na predstojeće izbore, u organizaciji kosovskih institucija, zakazane za 17. novembar.