Si Trampu: Istorijski poredak podrazumeva Tajvan u okviru Kine

Kineski predsednik Si Đinping poručio je američkom predsedniku Donaldu Trampu da je povratak Tajvana Kini „sastavni deo posleratnog međunarodnog poretka“, naglasivši da Peking ne odustaje od teritorijalnih pretenzija na ostrvo. Razgovor dvojice lidera održan je u trenutku pojačanih tenzija u Indo-Pacifiku i novih političkih izjava koje produbljuju spor Kine i Japana oko Tajvana.

Prema navodima kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Si je Trampu preneo da pitanje Tajvana predstavlja jedno od ključnih pitanja kineskog državnog suvereniteta i da Peking „neće tolerisati bilo kakve pokušaje narušavanja teritorijalnog integriteta Kine“. Podsetio je i na zajedničku borbu Kine i Sjedinjenih Država protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, ističući da je iz tog istorijskog okvira proizašao i poredak koji, po kineskom tumačenju, podrazumeva Tajvan kao deo Kine.

SAD formalno ne priznaju tajvansku državnost, ali ostaju ključni partner i najvažniji snabdevač oružja ostrvske vlade. Iako Tramp u saopštenju nije posebno pominjao Tajvan, Peking je naveo da je američki predsednik „razumeo značaj ovog pitanja“ za kinesku stranu. Istovremeno, iz Tajpeja je stigla oštra reakcija — premijer Čo Čung-taj poručio je da „povratak pod upravu Pekinga nije opcija za 23 miliona stanovnika Tajvana“, naglasivši da je ostrvo „suverena i nezavisna država“.

Eskalacija spora Pekinga i Tokija

Razgovor Sija i Trampa usledio je u momentu kada odnosi Kine i Japana trpe ozbiljne potrese. Novi japanski premijer Sanae Takaiči nagovestila je da bi Tokio mogao da interveniše ukoliko bi Peking pokrenuo napad na Tajvan, što je izazvalo žestoku reakciju Kine. Usledili su pad kineskog turizma u Japan, zabrana uvoza japanskih morskih plodova i otkazivanje brojnih kulturnih manifestacija.

Takaiči je potvrdila da je i ona razgovarala sa Trampom, ističući da su SAD i Japan „usaglasili stavove“ o bezbednosnim izazovima u Indo-Pacifiku. Nije, međutim, otkrila detalje razgovora, osim da je inicijativa potekla od američke strane.

Pored Tajvana, lideri su razgovarali i o trgovinskim pitanjima. Kina i SAD nalaze se u procesu krhkog trgovinskog primirja nakon godina suprotstavljanja u oblasti kritičnih minerala, agrarnih proizvoda i industrijske robe. Nakon oktobarskog susreta u Južnoj Koreji, Peking se obavezao da na godinu dana suspenduje deo ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata, dok je Vašington najavio smanjenje pojedinih carina i povećanje izvoza soje u Kinu.

Kina drži dominantnu poziciju u proizvodnji i preradi retkih zemnih minerala, koji su od suštinskog značaja za elektronsku, auto-industriju i odbrambeni sektor. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da SAD žele da do Dana zahvalnosti finalizuju dugoročni mehanizam snabdevanja, kako bi se smanjili rizici u lancu distribucije.

Ukrajina na agendi dvojice lidera

Razgovor je obuhvatio i pitanje ukrajinskog sukoba, jednu od tema visoko pozicioniranih u Trampovoj spoljnopolitičkoj agendi. Si Đinping je ponovio da Kina ostaje neutralna strana koja podržava prekid neprijateljstava i političko rešenje krize, ističući da sukob mora biti okončan „što je pre moguće“.

Tokom razgovora najavljeno je da će Tramp u aprilu posetiti Kinu, dok bi Si Đinping trebalo da stigne u Vašington kasnije tokom 2026. godine. Iako Peking još nije potvrdio datume, obe strane naglašavaju da je „pozitivna dinamika“ u odnosima obnovljena nakon oktobarskih razgovora.

„Promenili smo kurs odnosa naše dve zemlje“, poručio je Si, ocenjujući da se kinesko-američki odnosi razvijaju „na stabilnoj i pozitivnoj putanji“. Tramp je u sličnom tonu istakao da je dosadašnji napredak „značajan“ i da obe strane mogu „sveobuhvatno da sagledaju situaciju“.