Da li Rusi uopšte žele da prodaju NIS

Da li će za 12, 24 ili 48 sati Srbija dobiti odgovor američkog OFAK-a da rafinerija u Pančevu (ne) može da nastavi da radi ključno je pitanje za dalju energetsku stabilnost zemlje, ali sve i da se dogodi najgori scenario – goriva će na pumpama biti. Čak i na NIS-ovim, koje su pod američkim sankcijama.

– Zalihe od po 3.000 tona benzina i dizela dovoljne su za mesec i po samo za potrebe Beograda, a tome treba dodati još oko 1.000 tona za ostatak Srbije. Samo treba znati da je za tih 3.000 tona potrebno oko 150 cisterni da bi se gorivo dopremalo, pošto više ne može „Janafom”. NIS ima i četiri rezervoara u bivšoj rafineriji u Novom Sadu, odakle takođe može da se doveze roba do Pančeva, kaže za „Politiku” Kosta Ilić, bivši direktor Rafinerije nafte u Pančevu, ističući da smo morali mnogo ranije da reagujemo i rešimo problem sa Rusima, jer ovako svi trpimo.

– Rafinerija je juče radila, a danas ulazi u takozvanu recirkulaciju, što znači da se sistem održava u toplom stanju kako bi mogao odmah da nastavi da radi ako nafta stigne „Janafom”. Taj proces može da traje najviše 15 dana, a posle toga se više ne isplati držati rafineriju u toplom stanju, već se prelazi na hladno, što onda otežava nastavak rada kada i ako nafta nastavi da stiže na preradu – objašnjava Ilić.

Dakle, zasad nema potrebe za kanticama, kanisterima, redovima na pumpama, a posebno je dobra vest što će NIS i tokom decembra nastaviti da snabdeva pumpe, i svoje, ali i pumpe kompanija sa kojima ima poptisan ugovor, i to benzinom 100 odsto, a dizelom u velikom procentu. Ranije je bilo najava da će od 1. decembra to snabdevanje pogotovo dizela biti obustavljeno.

Optimizam, ako mu uopšte ima mesta je i što banke za sada nesmetano rade.

Posle decembra, sve i da se dobije negativan odgovor Ofaka gorivo će se umesto iz pančevačke rafinerije, dopremati iz okolnih zemalja, pre svega Mađarske i Austrije, jer i MOL i OMV i grčki „Helenik” imaju svoje rafinerije. Loše je da rafinerija ne radi, ali nije prvi put da ona staje zbog SAD. Već smo imali rafineriju u Pančevu pod bombama, kantice i kanistre zbog američkih sankcija. I kada su Rusi istu tu rafineriju posle svega modernizovali i u to uložili više od 900 miliona evra, ista ta SAD je rešila da ponovo preko iste te rafinerije vodi rat protiv Rusije.

Ono što država jedino može jeste da dopunjuje svoje kapacitete kroz uvoz.

Bilo kako bilo, posledice će najviše osetiti „Petrohemija”, koja će pre ili kasnije prestati sa radom, jer neće imati sirovinu iz rafinerije.

– Nacionalizacija „Naftne industrije Srbije” ili surogat iste u ovom trenutku mi se čine nemogućima, bez težih političkih posledica, tako da ostaje nada da ćemo nekako skupiti dovoljno cisterni za uvoz derivata dok se rafinerija opet ne pokrene. Verovatno do kraja 2026. godine – kaže Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA za „Energiju Balkana”.

On u autorskom tekstu kaže da je verovao da je došao kraj drami i da će se ovo pitanje konačno rešiti, da je kupac verovatno Srbija, eventualno MOL. Sve do momenta dok se kao potencijalni kupac nije počeo pominjati ADNOC i Ujedinjeni Arapski Emirati. Upravo u tome i leži naznaka da ruski vlasnici uopšte nemaju nameru da prodaju NIS, kao što nikada nisu ni imali. Tu staru novost ćemo verovatno opet saznati u toku ove nedelje.

– Naime, Ujedinjeni Arapski Emirati(UAE) članica su BRIKSA-a, a Abu Dabi je nakon uvođenja sankcija Rusiji postao globalni centar broj jedan za ruski kapital. Kapital iz Rusije se tamo sliva uspešno, čak i bez posebnog protivljenja Zapada – kaže Pavlović.

Predsednik UAE Mohamed bin Zajed putovao je u Moskvu da se sastane sa Putinom u avgustu, što je bila njegova druga poseta Rusiji za manje od godinu dana.

– Ovo, naravno, teško da je ovo prevideo i OFAK, koji sada traži detaljni uvid u ugovor. Gotovo izvesno se ruski vlasnici zbog toga neće mnogo uzbuditi, jer se, shodno poslednjim dešavanjima na frontu u Ukrajini, Rusiji sada nudi ne samo deo Ukrajine bez borbe, priznavanje Krima, Donjecka i Luganska kao regularno ruskih nego i povratak u G7, dostupnost VI tehnologije, skidanje sankcija i postepena reintegracija u zapadne tokove poslovanja. Ovo će, naravno, zahtevati vreme i odvijaće se postepeno – zaključuje Pavlović.