Mrdić: Tužilaštvo mora biti deo države kao u SAD i EU

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine i narodni poslanik SNS dr Uglješa Mrdić poručio je da je vreme da se tužilaštvo u Srbiji uredi po uzoru na najvažnije države Evropske unije i Sjedinjene Američke Države, gde su javni tužioci sastavni deo državnih institucija i demokratske vlasti.

U opširnom reagovanju Mrdić je ukazao na modele izbora tužilaca u vodećim državama i poručio da tužilaštvo u Srbiji mora prestati da funkcioniše kao „otuđeni centar moći“ pod uticajem, kako navodi, „kriminalno–interesne grupe koju vode Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić“.

„U Americi ne postoje Dolovac i Nenadić“

Navodeći svež primer iz SAD, Mrdić podseća da je američki predsednik Donald Tramp nedavno imenovao Pam Bondi za državnog tužioca SAD.

„Nije pitao za mišljenje neku američku Zagorku Dolovac ili Mladena Nenadića, jer tamo takvi ne postoje, a svaki izabran, od naroda, predsednik postavlja glavnog tužioca koji je deo državne administracije“, navodi on.

Podseća da je „to Nenadić mogao da nauči“ kada je, kako tvrdi, „proletos tajno boravio u SAD i proslavio se napadajući na sastancima svoju državu i predsednika Vučića koji je dobio skoro 2.225.000 glasova, nudeći se da svedoči protiv Trampa u Kongresu“.

Modeli izbora tužilaca u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji

Pozivajući se na evropsku praksu, Mrdić detaljno opisuje procedure imenovanja tužilaca u najznačajnijim zemljama EU.

Nemačka

„U Nemačkoj na izbor tužilaca Bundestag, odnosno Donji i Gornji dom parlamenta, imaju presudan uticaj, kao i ministar pravde koji potpisuje odluke o izboru tužilaca.“

Francuska

„U Francuskoj, Visoki savet kojim predsedava ministar pravde, u kome tužioci imaju samo polovinu članova, daje samo mišljenje o imenovanjima tužilaca koje predlaže ministar pravde. Nezavisno od mišljenja, konačnu odluku donosi predsednik Republike na predlog ministra pravde.“

Španija

„U Španiji tužioce imenuje Vlada na predlog ministra pravde, nakon konsultacija sa Opštim savetom pravosuđa čije mišljenje nije obavezujuće. Glavnog javnog tužioca imenuje španski kralj dekretom na predlog Vlade.“

Mrdić navodi da i druge države Evropske unije dosledno insistiraju na tome da tužilaštvo bude deo državnog sistema, pod demokratskom i institucionalnom kontrolom.

„U Austriji, tužioce imenuje savezni predsednik na predlog vlade, odnosno ministra pravde. U Portugaliji generalnog tužioca imenuje parlament na predlog vlade. U Holandiji tužioce formalno imenuje kralj na predlog ministra pravde i bezbednosti, uz samo konsultacije sa pravosudnim telima, a tužilaštvo funkcioniše pod autoritetom ministra pravde koji daje opšte smernice“, navodi on.

Za Poljsku ističe da „tužioce imenuje ministar pravde koji je istovremeno i javni tužilac i rukovodi tužilaštvom“, dok u Belgiji „Vrhovni savet od 44 člana, od kojih polovinu bira pravosuđe a polovinu parlament, dvotrećinskom većinom daje predloge ministru pravde koji ima pravo da predloge vrati“.

„Nijedna evropska država nije predala tužilaštvo stranim centrima moći“

Mrdić ističe da je u svim navedenim zemljama tužilaštvo integralni deo države, a ne politički akter koji deluje samostalno, bez odgovornosti prema demokratski izabranim institucijama.

„Nijedna od ovih zemalja nije otuđila tužilaštvo i predala ga u ruke stranim centrima moći, kao što nijedna nema posebna tužilaštva. Tužilaštva se ne bave politikom, ne napadaju legalno izabranu vlast i ne objavljuju da imaju ‘crvene linije’ kao da su politička stranka“, poručuje on.

Mrdić ističe da upravo zato predlaže set pravosudnih zakona:

„Da u Srbiji tužilaštvo bude deo države kao što je u najvažnijim zemljama EU i da kriminalno–interesna grupa koju vode Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić ne može da ruši legalno izabranu vlast koristeći ovlašćenja koja ima srpsko tužilaštvo.“

Na kraju poručuje:

„Zato ovoj kriminalno–interesnoj grupi ‘Dolovac – Nenadić’ mogu da poručim da je došao kraj njihovoj zaveri, odnosno na jeziku koji razumeju – Goodbye.“