Obeleženo trideset godina Slobodne zone Subotica

Subotica – Slobodna zona Subotica osnovana je pre 30 godina i danas se prostire na 100 hektara, uključuje industrijske parkove u Subotici, Kikindi, Senti i Kanjiži, na posao u zonu dolazi oko 6.500 ljudi i ostvaruje promet od preko milijardu evra. Povodom jubileja zone održana je svečana akademija na kojoj je sumiran njen dosadašnji rad.

„Ponosni smo na uspehe zone jer je to 30 godina politike kontinuiteta. Osim toga, nas odlikuju i timski rad i inovativnost, odnosno stalno unapređenje kvaliteta usluga”, kazao je Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotica.

U Zoni je 12 korisnika, a samo u poslednjih pet godina tri velike kompanije ovde su otvorile svoje pogone. Od 2022. godine Slobodna zona ostvaruje promet od preko milijardu evra, prošle godine je iznosio 1,3 milijarde evra.

„Radili smo na promociji koncepta slobodnih zona i pokretanju jednog velikog projekta, ’Zajedno do uspeha’, gde smo sa 70 subjekata uspeli da potpišemo sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji i na taj način ih uključimo u rad slobodne zone. Pokrenuli smo ideju stvaranja naučno-tehnološkog parka, jer smatramo da je slobodna zona najbolje mesto gde može doći do integracije nauke i privrede, odnosno teorijskih znanja i praktičnih iskustava. Mi stalno radimo i na podizanju kvaliteta života naših zaposlenih i mislimo da je Slobodna zona Subotica postala paradigma ekonomskog razvoja Subotice i Srbije”, rekao je Gravorac.

Ova slobodna zona po rezultatima poslovanja spada među prve tri u zemlji, a Gravorac ističe da su u proteklom periodu dodatno radili na podizanju kvaliteta samog preduzeća, kako bi standardizovali svoje usluge i korisnicima pružili viši nivo uslova rada.

Svjetlana Ćosović Novaković je u ime Ministarstva finansija – Uprave za slobodne zone istakla da je Slobodna zona Subotica značajno doprinela ekonomskom razvoju grada i Srbije.

„Verujemo da će i u narednom periodu biti pokretač privrednog rasta i atraktivna destinacija za nove korisnike, da će nastaviti da poboljšava uslove i tako stvoriti bolje uslove poslovanja korisnika”, rekla je Ćosović Novaković.

Među onima koji pamte početke stvaranja zone je i Jerg Heskens, nekadašnji saradnik u ovdašnjoj lokalnoj samoupravi, a sada je u kabinetu predsednika Srbije. Podsetio je na vreme kada su u Slobodnoj zoni pogone počeli da otvaraju „Dunkermotoren”, „Kontinental, „Svarovski”.

„Bio je to veliki momenat za Suboticu i kada vidim da sada radi 6.500 ljudi znam da smo na dobrom putu. Nakon Subotice dobio sam posao na državnom nivou i pokušao sam da i u drugim centrima stvaramo ’male Subotice’ jer je ovo model po kojem treba da radimo i koji je najvažniji faktor razvoja Republike Srbije. Zadovoljni smo sa onim što je urađeno, ali sada treba da se fokusiramo na dalji razvoj”, rekao je Heskens.