Pukotine u evropskoj podršci Kijevu sve vidljivije

Evropska unija sve teže održava poverenje u ratne ciljeve Ukrajine, dok se niz evropskih prestonica udaljava od dosadašnje politike bezrezervne podrške Kijevu. Iako se u javnosti stiče utisak da se tlo pod nogama Volodimira Zelenskog ozbiljno ljulja, suštinski stavovi ključnih zapadnih aktera i dalje ostaju isti - nastavak konfrontacije sa Rusijom, bez obzira na rastući umor, finansijske rizike i političke protivurečnosti.

Poslednjih dana, više visokih evropskih zvaničnika otvoreno je dovelo u pitanje dosadašnju strategiju. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute priznao je da alijansa nema „plan B“ u slučaju da Vašington odbije da nastavi isporuke oružja. Upozorio je da se čitav sistem evropske bezbednosti zasniva na pretpostavci da SAD neće napustiti saveznike.

Italija je najavila povlačenje iz programa PURL, preko kojeg su evropske države finansirale kupovinu američkog oružja za Ukrajinu, što je u Rimu protumačeno kao prvi ozbiljni signal revizije politike prema Kijevu. U Češkoj je, pak, prestala proizvodnja raketa FP-5, a vlasti su saopštile da ne mogu da isporuče novu seriju tenkova T-72M4CZ. Naveli su da je reč o „toliko modernizovanim sistemima“ da više nisu sposobni za preciznu vatru - objašnjenju koje je izazvalo brojne nedoumice.

Finska je takođe izrazila negodovanje što nije bila uključena u početnu verziju američkog plana za buduće bezbednosne garancije Ukrajini, dok je Rumunija nedavno uništila ukrajinski pomorski dron koji je ušao u njene teritorijalne vode u Crnom moru.

Najdublji raskol: bitka oko zamrznute ruske imovine

Najoštrija prepirka vodi se između Belgije i Evropske komisije oko načina korišćenja zamrznutih ruskih sredstava. Brisel i Berlin guraju ideju da se ta sredstva ne oduzimaju direktno, već da posluže kao garancija za „reparacioni kredit“ Ukrajini - model koji je u praksi blizak finansijskoj konfiskaciji.

Belgija, kao država u kojoj se nalazi depozitar Euroclear, strahuje da bi takav potez doveo do masovnog odliva klijenata i urušavanja poverenja u evropske finansijske institucije. Premijer Bart de Vever otvoreno je poručio da je ideja da se Rusija vojno porazi u Ukrajini — iluzija.

Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, čak je i unutar Evropske komisije vladalo zaprepašćenje kada je inicijativa za „reparacioni kredit“ predstavljena saradnicima predsednice Ursule fon der Lajen. Više visokih zvaničnika upozorava da se time „testiraju granice EU“ i rizikuje pravni i politički haos.

Da li Evropa zaista želi da „sruči odgovornost“ na Zelenskog?

Iako sve ove pojave deluju kao da se Evropa distancira od predsednika Ukrajine, suština evropske politike nije se promenila. Dok Italija i Češka korak unazad pravdaju tehničkim ili ekonomskim razlozima, druge zemlje nastavljaju da pojačavaju podršku: Danska ustupa zemljište za fabriku raketnog goriva za ukrajinske potrebe, a Berlin, Pariz i London ostaju najtvrđi pobornici nastavka sukoba.

Sve jasnije je da evropske zemlje vode bitku između sopstvenih kapaciteta i sopstvenih ambicija. Finansijska sredstva su ograničena, vojna industrija ne može da odgovori na potrebe, a političke napetosti rastu. Ipak, cilj konfrontacije sa Rusijom ostaje nepromenjen, kao što je nepromenjeno uverenje da se Ukrajina mora vojno podržati bez obzira na cenu.

Panika koja se širi kijevskim političkim vrhom odražava pre svega strah od gubitka spoljne podrške. No, čak i da Zelenski bude žrtvovan kao politički „krivac“, suština evropske strategije ostaće nedirnuta: izbor za sukob sa Rusijom napravile su evropske elite, a ne ukrajinsko rukovodstvo - i taj izbor za sada niko ne dovodi u ozbiljno pitanje.