Gajići proslavili dijamantsku svadbu

Kruševac – U Gerontološkom centru u Kruševcu obeležen je neobičan i retko viđen jubilej – dijamantska svadba bračnog para Dušanke i Dragutina Gajića, koji su u braku punih 60 godina. Dušanka i Dragutin potiču iz sela Zalogovac, gde su kao deca bili komšije. Od dečjih igara do zajedničkog života, njihov put traje već šest decenija. U Gerontološkom centru su poslednje tri godine, otkako je, kako kažu, „zub vremena” načeo bakino zdravlje, a deka odmah pošao za njom – kao podrška „u dobru i u zlu”.

Za ovaj jubilej zaposleni u ustanovi pripremili su svečanost: svečano dekorisanu salu, veliku tortu sa vatrometom, posluženje za sve prisutne i muzički orkestar. Stanari centra i gosti zajedno su se veselili, a slavljenici su, vidno ganuti, oduvali svećice i nazdravili za još godina zajedništva.

– Za dugovečan brak potrebni su, pre svega, strpljenje i tolerancija – poručili su Dušanka i Dragutin, svečano odeveni za ovu posebnu priliku.

Dragutin se priseća početaka zajedničkog života:

– Voleli smo se još kao deca. Moja Dušanka verno me je čekala da se vratim iz vojske, pa da završim studije. Iako smo bili siromašni, ni tada ni danas ljubavi nam ne nedostaje. Svadba nam je bila skromna, jer je tada bila teška sirotinja. Najlepši svadbarski poklon donela nam je rođaka – dva tanjira, po dve viljuške i kašike i jedan tiganj. To je bilo sve naše imanje za početak.

Vremenom, kako ističe, vrednim radom i trudom uspeli su da steknu imovinu, podignu i školuju sina i ćerku, koji su karijere nastavili u inostranstvu. Istim stopama idu i unuci.

– Jedino je malo žalosti kad ih se uželimo. Ali smo srećni jer su ostvareni i pošteni ljudi. Sa svojih deset prstiju uspeo sam da ih odškolujem, da napravim lepu kuću i okućnicu. Osim inženjerskog posla, naučio sam sve da radim, a Dušanka mi je bila pratilac u stopu – dodaje Dragutin.

Tolerancija je, po rečima supruge Dušanke, bila ključni sastojak dugog braka.

– Retko smo imali čarke. Ako se ponekad i povisi ton, ja odem u drugu sobu, isto i deka. Tako dok ne prođe ljutnja. A onda popijemo kafu i volimo se ispočetka – kaže ona uz osmeh.

U modernoj odevnoj kombinaciji i nakitu primerenom njenim godinama, priznala je da se tokom svečanosti osećala „kao na sopstvenoj svadbi”. Deka je, pak, u više navrata brisao suze radosnice.

Za Gerontološki centar u Kruševcu kažu da im je „druga kuća”.

– Naša kuća u Zalogovcu je velika, savremeno uređena, imamo lepu baštu i prelepe ruže. Ali kako sami ne možemo da je održavamo, pomažu nam komšije. Za sada je ovo naša druga kuća i prelepo nam je u njoj – rekoše zagrljeni Gajići, podižući ruke uz taktove muzike.

Vremešni Dragutin, koji je čitav radni vek proveo kao rukovodilac, iskoristio je priliku da pošalje još jednu poruku:

– Osim u braku, svuda treba poštovati svakog čoveka i njegovu ličnost. Ja sam jednako poštovao i čistačice i šefove i inženjere i direktore. Ako poštujete kolege i njihovo zanimanje i ponašate se prema njima kao prema najrođenijima, nema sumnje da ćete takav odgovor dobiti i na poslu i u životu.

Direktorka Gerontološkog centra u Kruševcu Jelena Mijailović ističe da je ovaj jubilej bio idealna prilika da se, kako kaže, „svi podsetimo vrednosti porodice i trajne ljubavi”.

Ona dodaje da ustanova redovno organizuje manifestacije i svečana okupljanja.

– Naši korisnici raduju se svakoj poseti i svakom zajedničkom druženju. Već narednog meseca očekuje nas više svečanih programa – najavila je direktorka Mijailović.