Značaj prvog mesta

Partizan je dočekao trenutak da bude prvi na tabeli! Letos je to bilo nezamislivo, donedavno zavaravanje (Zvezda je imala utakmicu manje), a sada je to stvarno stanje. I kad je to bio privid punio je srce njegovim fudbalerima, jer je moglo da se tumači da su, eto, stasali za velika dela, iako su priliku dobili sticajem okolnosti u klubu, koji je tonuo kao da je upao u živi pesak. Sad zaista ima osnove da veruju u sebe.

Ipak, to zaposedanje najvišeg položaja u ligi ne znači i da je dobijena glavna bitka. Partizan je pre dve godine bio takozvani jesenji prvak. Taj uspeh je dodatno opijao, jer je ostvaren u neposrednom okršaju protiv Crvene zvezde. Pobeda protiv „večitog rivala”, posle dugo godina, odvela ga je na zimski odmor s bodom više od njega. Međutim, još nije granulo proleće 2024, a ta prednost se istopila, pa je još jedna godina bila sušna.

Ni mnogo veći kapital s kojim je klub ušao u 2022. nije se oplodio. „Crno-beli” su tada Novu godinu dočekali s pet bodova više od Crvene zvezde, ali ni te sezone se nisu vratili na presto. Na kraju su za šampionom zaostajali dva boda.

Ovo prvo mesto je, ipak, mnogo drugačije od ranijih uzleta. Ostvareno je, uglavnom, s mladim igračima, iz sopstvene škole i s nekoliko neafirmisanih pojačanja iz Crne Gore (ni sada ne možemo da se naviknemo da su tuđi). Ima i stranaca, ali kao i iskusnijih igrača, njihov broj je simboličan.

Zato je učinak u ovom prvenstvu podsticajan, jer je postignut bez skupih kupovina po belom svetu. Ispostavilo se da i sa tim što se ima u svojoj kući može da se ne samo drži korak s glavnim rivalom, nego i da se iskorači ispred njega.

Ni treneri nisu predstavljani kao mađioničari. Sa Srđanom Blagojevićem nisu ušli u Evropu, ali se nisu ni obrukali. Ostao je utisak da se moglo dalje da je pristup bio zreliji. Izgubio je poverenje ispadanjem u Kupu Srbije već na prvoj prepreci i to protiv ekipe iz nižeg ranga takmičenja, a rana je postala još dublja kada je, odmah potom, njegov tim potučen do nogu na Banovom brdu u prvenstvu. Kestenje iz vatre su na dve utakmice izvadili njegovi saradnici, a onda je Nenad Stojaković dobio zadatak da gura kola uzbrdo. Činilo se da je to prevelik zalogaj za trenera nepoznatog široj javnosti, naročito kad je debitovao teškim porazom kod kuće od Pančevaca. Usledile su dve pobede sa po četiri data gola, prvo mesto na tabeli i sada mašta može da ide nesagledivo daleko.

S novim trenerom „crno-beli” manje usložnjavaju situaciju u svojoj opasnoj zoni, jer ne nastoje toliko na tome da kratkim dodavanjima iznose loptu, niti da izmišljaju toplu vodu u svom kaznenom prostoru. U Kragujevcu se tako nešto omaklo Trifunoviću kad je, u prepunom šesnaestercu, umesto da izbije loptu bilo kuda samo što dalje od gola, hteo da je vrati golmanu, pa ona tik pored stative otišla u korner.

Bilo je i razdoblja kada je Radnički opsedao gol „crno-belih” i činilo se da će prednost gostiju od dva gola razlike da se istopi, što ne bi bila retkost. Ipak, u pravom trenutku je postignut treći gol i, mada to nije slomilo Kragujevčane, Partizan je mogao da odahne.

Ponovo je zablistao Jovan Milošević, koji je ne samo bio dvostruki strelac (prvi gol je bio još jedna „majstorija” posle onih „makazica” u Ivanjici, a drugi postignut zahvaljujući istančanom osećaju za gol), nego je i maštovito stvorio šansu Trifunoviću da načne mrežu domaćina, propustivši mu loptu pri čemu je odvukao pažnju i svog čuvara i golmana.

Vredi da se istakne doprinos Aranđela Stojkovića, koji se nekoliko puta istakao i kao strelac, u neočekivanoj ulozi. Iako izraziti odbrambeni igrač, koji nekako nije u prvom planu, pokazao je da ume i da namesti gol i to onaj odlučujući. Uposlio je Miloševića za 3:1 tako umešno da mu svaki „paker” pozavidi.

Bilo je u redovima „crno-belih” još fudbalera, koji su se u nekim važnim momentima pokazali kao asovi. Ali, ne bi valjalo da pomisle da to zaista i jesu. Duga je sezona i tek treba da potvrde ono što su ove jeseni najavili.

I Stojaković je nagovestio da može da se nosi s bremenom, koje je prihvatio. Planski ili ne, tek ovaj tim je ofanzivniji od samog početka, nego kad su ga vodili njegovi prethodnici. Protiv Železničara rano vođstvo nije sačuvao, protiv Javora je uspeo uz dosta sreće, a u Kragujevcu, na prvom gostovanju, fortuna jeste opet bila na njegovoj strani, ali njeni skuti nisu morali da budu toliko dugački da Partizan sačuvaju od nevolja.

S takvim pristupom „crno-beli” opet mogu da budu „parni valjak”. I to i treba da im bude cilj. Stojaković je najavio da hoće napadački Partizan. To je, doduše, obećavao svako ko je došao na njegovo mesto, ali je retko ko to i sprovodio. Za klub, a i za srpski fudbal, od neprocenjive je važnosti da se u našoj ligi igra za gol više, da se na domaćim utakmicama stiče navika da se napada, i nalaze rešenja, i za okršaje u Uefinim takmičenjima.