Nuklearne elektrane u Srbiji?

Visoka cena i nesigurno snabdevanje gorivom i ekološki problemi sa sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas) uzrokovali su novi interes za nuklearnu energiju koja je dugo bila zapostavljena.

Posle više od pola veka korišćenja nuklearne energije iskustvo je potvrdilo da je ona bezbedna i ekonomski povoljna. Ekonomija korišćenja nuklearne energije je ista ili bolja od energije fosilnih goriva. S obzirom na to da je procesno iskorišćenje instalisanog kapaciteta u eksploataciji nuklearnih elektrana 90 odsto ili veće i da cena po proizvedenom kilovat-času nije podložna promenama koje utiču na energiju proizvedenu fosilnim gorivima, nuklearna energija može da bude važna stabilizirajuća komponenta jednog energetskog sistema. Nuklearno gorivo se obnavlja za periode od 18 ili više meseci, i to praktično eliminiše uticaje kratkotrajnih poremećaja na tržištu energije. Snabdevanje i cena fosilnih goriva su podložni političkim promenama u svetu, dok klimatski poremećaji utiču na vodostaj reka i kao posledica utiču na kapacitet hidroelektrana. Udeo cene nuklearnog goriva u ceni proizvedenih kilovat-časova je vrlo mali, tako da i veća promena cene nuklearnog goriva ima mali efekat na cenu proizvedene energije.

Navedene odlike nuklearne energije su primenljive za Srbiju. Srpski energetski izvori su ograničeni na ugalj i hidroenergiju, dok se gas i naftni derivati uvoze. Plan Evropske unije da smanji emisiju ugljen-dioksida (Kjoto protokol) može negativno da utiče na sadašnju srpsku energetsku osnovu, koja je bazirana na uglju, kad Srbija postane članica Unije. S obzirom na ekologiju, nuklearne elektrane su optimalno rešenje.

U svetu ima 439 aktivnih nuklearnih elektrana i taj broj raste. Nova tehnologija reaktora koji su na tržištu praktično eliminiše pitanje bezbednosti i sigurnosti postrojenja. Primena standardizovanih projekata elektrana doprineće znatno smanjenju troškova i trajanja izgradnje novih nuklearnih elektrana, a takođe će smanjiti i operativne troškove.

Cena izgradnje nuklearne elektrane je visoka u poređenju sa cenama elektranana fosilna goriva. Procene cene opreme i izgradnje su od 2.000 i više dolara po kilovatu instalisane snage, ne računajući cenu finansiranja. U zavisnosti od cene finansiranja, konačna cena nuklearne elektrane se procenjuje na 4.000 do 6.000 dolara po instalisanom kilovatu. Ovde je značajan faktor zemlja u kojoj se elektrana gradi. Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu radne snage. Ovo favorizuje zemlje u kojima je cena radne snage niska. S obzirom na to da je veliki deo izgradnje u vezi sa betonskim konstrukcijama, iskustvo koje u Srbiji postoji sa tom vrstom gradnje predstavlja značajnu prednost.

Jedno važno preimućstvo nuklearnih elektrana je operativni vek od oko 60 godina sa potencijalom da bude produžen.

Proizvodna cena kilovat-časa nuklearne elektrane je približna ceni proizvodnje na bazi uglja. Ako se tome doda cena da se kompenzira ekološki negativan efekat, kao što je proizvodnja ugljen-dioksida, onda je nuklearna energija povoljnija. Cena nuklearnog goriva je najmanja komponenta koja utiče na cenu kilovat-časa. Pogonski troškovi, održavanje i operacija takođe imaju mali udeo u ceni po kilovat-času. Najveća komponenta cene po kilovat-času kod nuklearnih centrala jeste cena investicije: kupovina opreme, izgradnja i finansiranje. Postoji puno procena konačne cene proizvedene energije, koje se razlikuju zavisno od lokalnih, odnosno nacionalnih uslova. Za tržište Evropske unije proizvodna cena kilovat-časa iz novih centrala se procenjuje od 0,054 do 0,074 dolara.

Velike snage generatora su važan faktor za izbor lokacije za integraciju nuklearne elektrane u električnu mrežu i baziran je na energetskim karakteristikama mreže kao i infrastrukturi. Idealna lokacija elektrane u odnosu na električnu mrežu Srbije bila bi između HE Đerdap i TE Kolubara. Lokacijana Dunavu bila bi takođe pogodna kao izvor rashladne vode, a važan doprinos je jeftin transport opreme i goriva.

Pitanje finansiranja nuklearne elektrane je najvažnije s obzirom na visoku cenu opreme i izgradnje. Jedan od načina da se nuklearna elektrana gradi je kroz saradnju sa internacionalnim korporacijama sa punim ili delimičnim vlasništvom. U poslednje vreme internacionalno vlasništvo električnih sistema je vrlo rasprostranjeno. U tom slučaju elektrana bi bila vlasništvo privatne korporacije, a Srbija bi bila kupac struje. Ovakav model bi istovremeno rešio mnoga pitanja u vezi sa snabdevanjem goriva, pitanje uskladištenja utrošenog goriva i praćenje i primenu savremenih internacionalnih regulativa. Internacionalizacija vlasništva elektrana je danas normalna transakcija. Od nekoliko korporacija,koje su danas specijalizovane za nuklearne elektrane, najaktivnije su Areva u Francuskoj, i Ekselom i Enterdži u SAD.

Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu zapošljavanja kvalifikovanih radnika za betonsku gradnju, varilaca, električnih instalatera, vodoinstalatera i osoblja za obezbeđenje. U vreme izgradnje nuklearne električne elektrane, koja traje od četiri do šest godina, broj zaposlenog osoblja može da pređe 4.000. Održavanje i operacije zahtevaju značajan kvalifikovan personal od 400 do 600 ljudi. A izgradnja i eksploatacija nuklearne elektrane mogu da budu važan doprinos lokalnoj privredi.

(Autor je specijalista menadžer na projektima 
nuklearnih elektrana Ardsley, Njujork)