Srbi uklanjaju Kurtijeve barijere sa severa KiM

Kosovska Mitrovica – Na konstitutivnoj sednici koja je juče održana u zgradi Opštine Klokot novoizabrani gradonačelnik Božidar Dejanović, delegiran iz Srpske liste, i odbornici, položili su zakletvu i preuzeli lokalnu vlast. Skupština ove lokalne samouprave broji 15 odbornika, od kojih su devetoro Srbi, a Dejanović je pobedio u drugom krugu lokalnih redovnih izbora na KiM 9. novembra. To je jedina srpska opština koja je išla u drugi krug. U ostalim lokalnim samoupravama gde većinu čini naš narod takođe su pobedili kandidati Srpske liste, a vlast su konstituisali prošlog petka. Već početkom ove nedelje u četiri opštine na severu Kosmeta doneta su rešenja o razrešenju direktora opštinskih departmana koji su, kako je navedeno u obrazloženju, na ova mesta došli političkom odlukom. Samog čina primopredaje vlasti između novih, legitimnih gradonačelnika iz Srpske liste i albanskih, nelegitimnih „gradonačelnika” nije ni bilo.

U narednim danima u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku biće doneta rešenja o imenovanju novih direktora, ali tek pošto budu uređene prostorije u opštinskim zgradama koje su prethodne vlasti, inače eksponenti Albina Kurtija i njegovog režima u Prištini, ostavile u katastrofalnom stanju. Posebno su devastirane zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, a predstavnici Srpske liste juče su na adresu „Politike” poslali video-snimak na kojem se vidi koliko su ove prostorije ruinirane.

Na snimku iz Zvečana vide se potpuno uništen kancelarijski nameštaj, stolice i stolovi nabacani u svim prostorijama, demolirani kompjuteri, pokidani kablovi, a na zidovima je ispisana skraćenica na albanskom NJSO (Njsive specialje operative), što je u prevodu „specijalna operativna jedinica”, koja je u prethodne tri godine boravila u ovoj zgradi ostavivši u njoj pustoš. Kako je na konferenciji za novinare prethodno kazao Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, osim što su ostavili katastrofu, u pojedinim prostorijama su ložili i parket.

Specijalne jedinice tzv. kosovske policije povukle su se prethodnih dana iz zgrada u Zvečanu i Leposaviću, ali deo jedinica pod komandom Prištine ostao je u opštinskim prostorijama u Zubinom Potoku, na šta je reagovao novoizabrani gradonačelnik Miloš Perović. Međutim, kako za „Politiku” kaže zamenik komandira kosovske policije za region sever Veton Eljšani, „u delu opštinske zgrade su pripadnici MUP-a Kosova, koji će tu i da ostanu”. „U aneksu zgrade opštine u Zubinom Potoku su pripadnici interventne jedinice kosovske policije, ali i službenici koji rade na civilnoj registraciji, kao i na registraciji vozila. Pripadnici MUP-a Kosova i radnici opštine nemaju nikakve dodirne tačke”, tvrdi Eljšani.

A u toku jučerašnjeg dana novoizabrani predstavnici Opštine Leposavić, na čelu sa Zoranom Todićem, koji je i pre nego što su Srbi napustili sve prištinske institucije 2022. godine, bio na čelu ove najsevernije opštine, uputili su zahtev JKP „24. novembar” za uklanjanje rampe i ograde u delu ispred opštinskog objekta. Ove barijere ometale su kretanje osoba s posebnim potrebama i učenika koji pohađaju osnovnu i srednju školu, koje se nalaze na dvadesetak metara od zgrade ove lokalne samouprave. Naime, tokom skoro tri godine, koliko je albanska nelegitimna vlast na čelu sa albanskim „gradonačelnikom” vodila ovu opštinu, ovde su bile postavljene rampe i ograda, a đaci su morali da zovu portira da podigne rampu kako bi stigli do učionica.

Uporedo s konstituisanjem legitimnih vlasti u srpskim opštinama, nastavljaju se i pripreme za vanredne parlamentarne izbore na Kosmetu, raspisane za 28. decembar, a prištinska centralna izborna komisija (CIK) juče je održala sednicu na kojoj je overila kandidate političkih subjekata koji će učestvovati. U trci će biti 24 politička subjekta, među kojima su i Srpska lista, kao i još dve političke organizacije Srba.

Stranka s ubedljivo najvećom podrškom našeg naroda na Kosmetu predložila je 33 kandidata. Na čelu je predsednik Srpske liste dr Zlatan Elek. Kad je reč o Albancima, kao i na ranijim izborima održanim 9. februara, pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija ima 110 kandidata, što je i dozvoljeni maksimum. S toliko imena izlaze i Demokratska partija Kosova (DPK), osnivača Hašima Tačija, i Demokratski savez Kosova (DSK), osnivača Ibrahima Rugove. Na februarskim izborima ove dve stranke bile su na drugoj i trećoj poziciji po broju osvojenih glasova. S istim  brojem kandidata nastupa i Alijansa za budućnost Kosova (AZBK), ali i Nisma, koja je po rečima prištinskih analitičara jedva uspela da napabirči maksimalni broj imena za listu i koja „neće uspeti da pređe cenzus”.

Nisma, koju vodi takođe nekadašnji komandant tzv. OVK Fatmir Limaj, na februarskim izborima bila je u koaliciji s AZBK Ramuša Haradinaja, ali su se posle glasanja razišli jer je Limaj podržao Kurtija. Ipak, čelniku Samoopredeljenja, koji je osvojio najviše glasova, ali ne i dovoljno da sam formira kabinet, nije uspelo da formira centralnu vlast ni posle deset meseci. Nije uspeo da izdejstvuje većinu, odnosno podršku 61 poslanika i pored toga što su iza njega stali pripadnici nealbanskih zajednica. U tome Kurtiju nije bio dovoljan ni glas Nenada Rašića, koji je i dalje ministar za zajednice i povratak u privremenoj kosovskoj vladi u tehničkom mandatu. Rašiću je zauzvrat data i funkcija potpredsednika skupštine, mimo svih tzv. kosovskih zakona i „ustava”. Naime, ovo mesto trebalo je da pripadne stranci našeg naroda s najvećim brojem poslanika, a to je Srpska lista.

Bilans svega, međutim, jeste to da će skupština u Prištini svakako dobiti novi saziv nakon izlaska na birališta 28. decembra. Iako su parlamentarni izbori jedna od centralnih tema na Kosovu i Metohiji, ništa manje u fokusu nije ni konstituisanje opštinske vlasti na severu Kosmeta. Odnosno povratak ovih lokalnih samouprava u srpske ruke, i to uz dvotrećinsku većinu odbornika u lokalnom parlamentu iz redova Srpske liste. Posledice Kurtijevih trikova i zloupotreba, međutim, nisu vidljive samo u ruiniranim opštinskim zgradama i na ulicama. Na osnovu neregularnog „popisa stanovništva” od strane prištinske agencije za statistiku, četiri opštine na severu – Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok – imaju podjednak broj odborničkih mesta, po 15, što je u odnosu na stvarni broj žitelja malo.

Na to su ukazivali i predstavnici Srpske liste, ali ta činjenica nije doticala Prištinu, iako su svi znali da je čak 90 odsto srpskog stanovništva bojkotovalo popis. Povrh svega, kompaniji koja je napravila grešku prilikom štampanja glasačkih listića na lokalnim izborima održanim 12. oktobra i 9. novembra CIK je poverio ovaj posao i sada, uoči decembarskih parlamentarnih izbora. Upravo je zbog ove greške na lokalu prekinuto brojanje glasova u južnoj Mitrovici, gde su se nadmetali kandidat Demokratske partije Kosova (DPK) i Samoopredeljenja. Na ovom mestu ipak je pobedio Kurtijev kandidat, a žalba protivkandidata je odbačena. Iako su mnogi smatrali da je Kurti na prevaru dobio južnu Mitrovicu, niko od predstavnika međunarodne zajednice, ali ni albanskih opozicionih lidera, nije reagovao.