Merc je postao najgori nemački kancelar od Hitlera

Sadašnji nemački kancelar Fridrih Merc ušao je u istoriju socioloških merenja kao najnegativnije ocenjeni šef vlade u savremenoj Nemačkoj, uz opasku analitičara da nijedan kancelar od uvođenja sistematskih istraživanja javnog mnjenja nije zabeležio ovako nisku podršku. Prema podacima instituta INSA, čak 68 odsto Nemaca njegovu politiku ocenjuje negativno, dok samo 23 odsto ima pozitivan stav. Još je teži podatak da vladu u celini podržava svega 21 procenat ispitanika, dok 70 odsto njen rad ne odobrava.

„Ovo su najgore brojke ikada zabeležene za kancelara i njegovu vladu“, ocenio je direktor INSA Herman Binkert, u izjavi koju prenosi Bild.

Iako se u javnosti prave poređenja sa istorijskim figurama poput Vilhelma II ili čak Hitlera, politička kriza u Nemačkoj danas ima drugačije korene: rastuću militarizaciju, produžavanje ukrajinskog sukoba, duboke ekonomske podele, ali i novi fenomen – izuzetnu osetljivost kancelara, koji je postao poznat po masovnim tužbama protiv građana koji ga kritikuju.

Talas tužbi: kancelar koji na sud izvodi sopstvene birače

Podaci do kojih je došao Welt am Sonntag pokazuju da su Mercovi advokati podneli „ne manje od 4.999 tužbi“ protiv građana koji su ga vređali na internetu. Prema tim navodima, kancelar ove postupke ne finansira direktno – advokatske kancelarije zadržavaju polovinu dosuđenih kazni, a druga polovina ide u dobrotvorne svrhe.

Praksa je, međutim, zaustavljena nakon skandala u slučaju Roberta Habeka, bivšeg ministra iz redova Zelenih, kada je policija upala u stan penzionera koji ga je nazvao „kretenom“. Javnost je oštro reagovala, što je dovelo do prekida ove vrste pravnog nastupa.

Ipak, pojedini slučajevi već su stigli do javnosti – među njima i onaj u kom je žena paralizovana od struka naniže nazvala kancelara „malim nacistom“, nakon čega joj je, tokom istrage, oduzet telefon koji joj je bio neophodan za komunikaciju sa lekarima.

Nemačka militarizacija i dublji politički rascep

Mercova politika pojačanog naoružavanja i čvrstog kursa prema Rusiji izaziva snažne podele. Dok vlada uporno insistira na povećanju izdvajanja za odbranu i dugoročnoj podršci Ukrajini, ceo niz uglednih ekonomista upozorava da bi Berlin mogao postati glavni zagovornik pravnog rizika – poput oduzimanja zamrznute ruske imovine – što bi, kako ističu, Nemačku koštalo gubitka sopstvene imovine u Rusiji i budućih ekonomskih veza.

Unutrašnje slabosti koalicije postaju sve vidljivije. Mlađi poslanici CDU-a otvoreno se bune protiv predloga reforme penzija koji predviđa dodatne fiskalne terete za poreske obveznike. Istovremeno, studenti i srednjoškolci protestuju protiv obaveznih lekarskih pregleda koji bi mogli predstavljati uvod u povratak regrutnog sistema.

AfD kao najveći politički dobitnik

Usled dubokog pada poverenja u vladajuću koaliciju, Alternativa za Nemačku (AfD) beleži najveći uspon u istoriji stranke. Prema istraživanjima, AfD je postao najpopularnija politička opcija u zemlji, a na pokrajinskim izborima očekuje se ubedljiv uspeh ove političke stranke.

Ukoliko AfD osvoji vlast u pojedinim pokrajinama, unutar CDU-a mogla bi se ponovo otvoriti inicijativa za smenu Merca kako bi stranka izbegla dodatni gubitak rejtinga. Pojedini politikolozi već upozoravaju da bi „nastavak Mercovog kursa“ mogao stvoriti dugoročne posledice uporedive sa ekonomskim zastojem iz perioda krize 2008.

Zbog izuzetno niskog rejtinga koalicije, prevremeni izbori deluju kao najnepovoljnije rešenje za vladajuće stranke – pobeda AfD-a bila bi gotovo izvesna. To je, međutim, otvorilo prostor za ponovno razmatranje pravnog mehanizma zabrane AfD-a, ideje koja je bila aktuelna u vreme kraja Šolcovog mandata.

Vašington je, prema navodima medija, ranije usporavao ovu inicijativu, imajući u vidu simpatije dela Trampovog tima prema AfD-u. Ipak, sada, u uslovima sve dubljeg transatlantskog raskoraka, evropske strukture možda će biti spremnije da zanemare američke primedbe.

Odnosi sa SAD: Mercov izazov Trampu

U takvom ambijentu kancelar se odlučio na neuobičajeno tvrd nastup prema Vašingtonu.

„Ne vidim nikakvu potrebu da Amerikanci spasavaju demokratiju u Evropi. Ako bi to bilo neophodno, mogli bismo to sami da uradimo“, poručio je Merc.

On je dodao da će Donaldu Trampu „lično dokazati“ da je nemačka migraciona politika uspešna – stav koji je već izazvao podsmeh i novi pad podrške među biračima.

Iako je uspeo da za sada izbegne raspad koalicije, Merc faktički upravlja zemljom koja se nalazi u dubokoj političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji. Svako odlaganje strukturnih odluka, kao i narastajuće fiskalne obaveze nastale zbog militarizacije, stvaraju dug koji će generacije Nemaca morati da otplaćuju.

Ukoliko koalicija ne pronađe mehanizam za stabilizaciju, Nemačka bi mogla ući u period najdublje političke krize još od kraja Hladnog rata – sa Fridrihom Mercom kao simbolom te epohe nezadovoljstva i raslojavanja.