Država je izdvojila šest milijardi dinara za refundaciju 50 odsto ukupnog iznosa školarina koju su samofinansirajući studenti platili u prošloj akademskoj 2024/25. godini. Pravo na povraćaj dela troškova školarine do sada su ostvarila 48.750 studenta. U šest navrata do sada, uvek petkom, Ministarstvo prosvete, na osnovu podataka koje su dostavile visokoškolske ustanove, isplatilo je novac za ovu refundaciju studentima koji imaju otvoren račun kod banke Poštanska štedionica uz izdatu studentsku karticu. Akademcima koji finansiraju svoje visoko obrazovanje, po ovom osnovu, do sada je uplaćeno ukupno više od dve milijarde dinara.

Prema tome, za ove namene bila bi dovoljna i upola manja suma od ukupne koju je država opredelila. Pritom, podaci prosvetnog vrha ukazuju da oko 7.500 studenata koji ispunjavaju zakonske uslove za povraćaj školarine, i za koje su visokoškolske ustanove dostavile podatke, nemaju otvoren račun na koji se sredstva mogu uplatiti. Ti studenti mogu da ostanu uskraćeni za ovu zakonom propisanu finansijsku pomoć države samo zato što nisu podneli zahtev za izdavanje studentske kartice koja je za obavljanje ove transakcije neophodna, što u razgovoru za „Politiku” potvrđuje Aleksandar Jović, v. d. pomoćnika ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Poslednji rok da studenti obezbede odgovarajući račun na koji stiže uplata kojom se iz republičkog budžeta pokriva polovina troškova školarine za prošlu školsku godinu ističe – 18. decembra. Do tada treba da podnesu zahtev za izdavanje studentske kartice preko Uprave za trezor (na adresi: https://zsk.trezor.gov.rs/).

– Zahtev se predaje elektronski. Obezbedili smo da prilikom provere podataka, u slučaju da studentu treba da se vrati novac i postoji evidentiran zahtev da se izradi studentska kartica, banka automatski otvara račun, smešta sredstva na taj račun, a kasnije student dobije karticu i može da podigne novac – ukazuje Jović.

Prosvetni vrh obavestio je javnost da će „zbog propisa i kraja budžetske godine poslednja isplata biti realizovana 26. decembra 2025. godine, na osnovu podataka koje visokoškolske ustanove budu dostavile Ministarstvu prosvete najkasnije do četvrtka u podne prethodne nedelje, to jest do 18. decembra”.

To znači da je do kraja ove kalendarske godine preostalo dva termina za isplatu refundacije polovine ukupnih troškova školarine samofinansirajućim studentima za prošlu akademsku godinu i to u predstojeća dva petka – 19. i 26. decembra. Prosvetna vlast apeluje na samofinansirajuće studente koji ispunjavaju uslove za povraćaj sredstava za školarine da podnesu zahtev za izdavanje studentske kartice jer u suprotnom neće moći da ostvare pravo na refundaciju troškova.

Zakonom o visokom obrazovanju precizirano je da studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, ako su njeni državljani, ostvaruju pravo na pokriće 50 odsto svojih troškova po osnovu referentne školarine koju su platili u tekućoj školskoj godini. Pravo na pokriće troškova samofinansirajući student ostvaruje po osnovu ukupnog iznosa plaćene školarine, za svaku godinu studija koju je prvi put upisao, odnosno za sve predmete koje je prvi put upisao, a ovo pravo može da se ostvari samo za jedan studijski program na istom stepenu studija.

– Studenti, nažalost, nisu informisani o tome. Zbog toga se dešava da se neki žale da im nije vraćena polovina iznosa plaćene školarine, a ispostavi se, na primer, da su obnovili godinu i upisali samo jedan predmet koji je nov i za taj predmet dobili povraćaj novca. Ima studenata koji nisu shvatili da ovaj novac nije za 50 odsto celokupne školarine, nego, kao što kaže zakon, za prvi put upisane predmete. Studenti koji su, recimo, obnovili godinu i predmete upisali ponovo nemaju pravo na povraćaj. Isto tako, student koji je upisao narednu godinu i preneo neki broj bodova iz prethodne, ne može da očekuje da će mu biti vraćeno pola troškova školarine za bodove koje preneo, nego samo za nove predmete – predočava Jović.

On predočava i da je bilo situacija u kojima su studenti platnu studentsku karticu pogrešno poistovetili sa nekim drugim karticama i privremenim namenskim računima. Ilustruje to primerom da se prosvetnom vrhu javila studentkinja tvrdeći da je imala račun u banci Poštanska štedionica, ali joj je taj račun ugašen.

– Ispostavilo se da zapravo misli na namenski račun koji je otvoren onomad kad je država davala po sto evra mladima, što je sasvim drugi namenski račun otvoren i zatvoren. Takođe, neki studenti misle da imaju studentsku karticu zato što, recimo, imaju karticu za studentski dom. Uporno razjašnjavamo da to nije ta kartica. Za povraćaj 50 odsto školarine potreban je račun koji se otvara uz studentsku karticu koju izdaje banka Poštanska štedionica i jako je važno da informacija o tome dođe do što većeg broja studenata – ističe Jović.

Poslednji rok da fakulteti dostave relevantne podatke

Prosvetni vrh podseća visokoškolske ustanove da podatke o samofinansirajućim studentima, koje nisu još dostavili, dostave najkasnije danas (12. decembra) putem Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), a da sve ispravke podataka o plaćenim školarinama unesu najkasnije do 18. decembra 2025. godine.

– Problem je što ustanove nisu baš bile revnosne do kraja i odgovorne prilikom unošenja podataka. Tako ima slučajeva da je ustanova unela da je školarina za prvi put upisane predmete veća nego što je ukupna školarina koju je student platio. Zato nekim studentima koji se nalaze na listama nije isplaćen povraćaj jer su podaci o iznosu školarine pogrešni i ovaj period u decembru moramo da iskoristimo i za to da ustanove isprave takve podatke u svojim tabelama i da to unesu u JISP – naglašava Jović.

Više novca nego akademaca

Za povraćaj polovine plaćene školarine potrošeno je tek nešto više od trećine sume koju je država za ovu namenu izdvojila u skladu s određenim procenama – ispostavlja se pogrešnim. – Bitno je naglasiti da je šest milijardi izdvojeno na osnovu projekcije koju nismo mi sami pravili, nego je za nas ta projekcija urađena na osnovu analiza koje su radile kolege iz akademske zajednice prilikom pregovora koje smo imali. Oni su uradili procenu da bi trebalo da bude oko 120.000 samofinansirajućih studenata, puta prosečna školarina, i došlo se do tog iznosa. Ispostavilo se da nema toliko studenata pravo na povraćaj školarine kada se pogledaju odredbe zakona. Novo što smo dogovorili jeste da omogućimo da se povraćaj 50 odsto školarine, koju su za prošlu godinu platili, izvrši i studentima koji više nisu aktivni, na primer ispisali su se, a bili su aktivni studenti 2024/25. godine na nekom fakultetu – razjasnio je Jović.