Krupnocvetna katleja

Familija orhideja je najbogatija u biljnom svetu i čini je oko 18 hiljada različitih orhideja, nastanjenih na najrazličitijim staništima i u raznim životnim sredinama. Ovo ogromno bogatstvo životnih formi privlačilo je stručnjake da selekcijom izdvoje najbolje i nastave njihov uzgoj u odgovarajućim klimatskim i kontrolisanim uslovima.

Najveći uzgajivači orhideja su u Americi i Belgiji. I u našoj zemlji se prišlo s više entuzijazma uzgoju orhideja. Uglavnom su to vrste Cymbidiuma, čiji uzgoj ne zahteva posebnu negu.

Ako među orhidejama biramo najlepšu, odlučićemo se za krupnocvetnu katleju. Njeni predivni krupni mirisni cvetovi su zaista neodoljivi. Ljudi ih poklanjaju u odabranim životnim trenucima, pa je tako ova lepa orhideja i najskuplja na svim svetskim berzama.

Uzgoj katleje je moguć jedino u kontrolisanim stakleničkim uslovima jer su vodni i vazdušni režimi veoma važni za uspešno cvetanje. Potrebno joj je obezbediti prosečnu godišnju temperaturu oko 15 stepeni. Na najbolji način se uzgaja kao hidrokultura u krupnom šljunku prečnika 5–6 santimetara.

Zalivanje je značajna mera uzgoja i od kvaliteta vode umnogome zavisi dugovečnost matičnih biljaka. Može se koristiti isključivo meka voda, pa ako to nismo u stanju da obezbedimo, moramo prikupljati kišnicu. Po stvaranju sivkastobele skrame na listovima znaćemo da je voda tvrđa od dozvoljene, pa ćemo blagovremeno morati da preduzmemo odgovarajuće mere nege.

Važno je voditi računa i o zasenčivanju. Katleja zahteva da tokom letnjih meseci bude stalno zasenčena, a zimi se zavese moraju ukloniti i staklenici idealno očistiti, da što više svetlosti dopre do biljke. U prelaznom proletnjem i jesenjem periodu zasenjuju se samo delimično, tako da biljka ima dovoljno svetlosti za nesmetano obavljanje životnih funkcija. Nedostatak svetlosti može imati kao posledicu neobrazovanje cvetova, pa čak i propadanje bulbusa.

Dobro provetravanje staklenika je isto tako važno kao i dobro zagrevanje. Veoma je pogrešno da se zbog uštede u grejanju drže zatvoreni staklenici, jer to za posledicu može imati sitne, nedovoljno razvijene cvetove.

Kada katleje počnu da cvetaju počećemo obavezno da ih izdvajamo i smeštamo u topliji staklenik, gde je temperatura od 18 do 20 stepeni. Razmeštaj biljaka mora biti takav da se međusobno ne dodiruju, da bi se cvetovi nesmetano mogli razvijati, ali i pored toga ih treba prihvatati i vezivati im cvetne drške na potporne žice da se ne bi oštetili. Viša temperatura je u to vreme potrebna da bi se cvet pravilno razvio i zadržao karakterističnu boju, a time i garantovao i dužu mogućnost čuvanja u vazi. U vreme razvoja cvetova, kao jedna od važnih mera nege, može se koristiti orošavanje, ali se ne smeju ostaviti vlažne biljke tokom noći. To znači da zalivanje, odnosno orošavanje treba obavljati tako da se do večeri biljke mogu potpuno osušiti.

Cvetove treba brati samo kada su potpuno zreli, što će se videti po pigmentaciji i položaju listova, koji se potpuno razdvoje i zauzmu karakterističan položaj. Cvetovi se nikada ne režu s delom lista ili bulbusa, a pošto su posebno osetljivi na transport, pažljivo se pakuju. Najbolje je za svaki cvet koristiti epruvete s gumenim zaptivačima, a vodi dodati neko antibakterijsko sredstvo.

Cvet traje veoma dugo, mirisan je i neobičan, pa se zato katleja ceni više od ostalog cveća.