Duet na ranču

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. novembra – Američki predsednik nastavio je danas pojačanu međunarodnu aktivnost, koja je ocenjena kao "nedelja šarmiranja" NATO saveznika. Od juče po podne na svom ranču u Teksasu, Džordž Buš razgovara s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pošto je prethodno u Vašingtonu ugostio francuskog predsednika Nikolu Sarkozija i turskog premijera Tajipa Erdogana, sa istim ciljem – da popravi odnose s tim važnim partnerima. Pažnju ovdašnjih hroničara naročito su privukli izrazi posebne pažnje koje je ukazao evropskom tandemu.

Izučavaoci državničke simbolike još mere da li je veću počast pokazao Merkelovoj zato što ju je primio na svom imanju u Krofordu ili Sarkoziju s kojim je razgovarao u Maunt Vernonu, istorijskom posedu Džordža Vašingtona. Slažu se u jednom – oba gesta treba da potvrde da su Amerikanci, bar na zvaničnom nivou, opet "intimusi" s Francuzima i Nemcima.

Prošlo je vreme duela, oko Iraka, sugeriše se u ovdašnjim službenim prikazima, i ponovo su proradili "dueti", kao što je sadašnji na ranču, po čijih je 647,5 hektara Buš provezao Merkelovu džipom, na čijim su zadnjim sedištima sedeli njihovi supružnici. Uz roštilj i druge specijalitete "a la Teksas", njih dvoje su u neprotokolarnoj atmosferi razmotrili, kako se doznaje, niz "vrućih tema"– Iran, Bliski istok, Avganistan, odnosi s Rusijom, a unapred je najavljeno da će se na toj listi prioriteta naći i Kosovo.

Zbližavanje s vodećim evropskim dvojcem Bušu, očigledno, prija. Uz ostalo, time naglašava da njegova strategija nije narušila strateške veze, koje su bile duboko istumbane posle invazije na Irak, zbog čega mu je opozicija oštro prigovarala da je "remetilac" najčvršćeg spoljnog savezništva.

Oba gosta su se potrudila da pokažu zadovoljstvo povećavanjem doza lične bliskosti, izraženo i u oslovljavanju domaćina po imenu (Džordž), ali AP ocenjuje da "svrstavanje s Bušom" nosi i "rizike po njih, s obzirom na nepopularnost predsednika SAD u Evropi". Nije isključeno, međutim, da su i oni "antianketna bića" kao Buš koji je nebrojano puta rekao da državnički poslovi ne podležu "varljivim" istraživanjima javnog mnjenja, koja su ovde istrajno vrlo kritička prema njegovoj politici.

Zasad, analitičari mahom konstatuju ono što je očigledno: da Merkelova i Sarkozi nastoje da s Vašingtonom unaprede odnose, poljuljane u mandatima njihovih prethodnika, Gerharda Šredera i Žaka Širaka. To ne znači, dodaju, da se brišu razlike u pristupima – od Iraka i globalnog zagrevanja do Avganistana gde ni Pariz ni Berlin ne žele da svoje vojnike raspoređuju po poprištima sve žešćih tamošnjih sukoba.

Ukazuje se posebno da Berlin ne želi zaoštravanje s Rusijom, za šta se zalažu pojedini američki političari, jer smatra da je ona ne samo bitan energetski snabdevač Evrope, nego i faktor koji "može da pomogne u rešavanju međunarodnih problema". U takve probleme spada i Kosmet, oko čijeg budućeg statusa se razlikuju stavovi sila, pogotovu Vašingtona i Moskve.

U prvom planu razgovora s Merkelovom, kao i sa Sarkozijem, bio je, kako se čuje – Iran. Oboje su najavili da se slažu da treba zaoštriti međunarodne sankcije prema Islamskoj Republici, kako ne bi došla u posed atomskog naoružanja. Buš je prethodno upozorio da bi nuklearno naoružavanje Teherana, koji poriče da ima takve ambicije, moglo da "izazove treći svetski rat".

Predstavnici Bele kuće tvrde da se u "iranskom slučaju" prednost daje diplomatiji, ali da su "sve karte na stolu", što je izraz koji podrazumeva mogućnost vojne intervencije. Ostaje da se vidi da li su prilikom poseta Merkelove i Sarkozija te i druge "karte" bile dodatno "promešane".