EU Ukrajini daje zajam, a ne ruski novac
Belgijski premijer Bart de Vever je najveći pobednik, a nemački kancelar Fridrih Merc gubitnik samita Evropskog saveta, ocenjuje briselski „Politiko”. Plan Evropske unije o korišćenju blokiranih ruskih sredstava za finansiranje ratom ispražnjene ukrajinske kase doživeo je krah.
Posle 16 sati rasprave evropski lideri su obezbedili Kijevu zajam od 90 milijardi evra, ali nisu uspeli da postignu konsenzus o korišćenju ruske imovine. To je pokazalo da su podele unutar bloka prevladale nad ambicioznim planom Evropske komisije, ocenjuje Frans 24.
Članice evro bloka, ali ne sve, na kraju su bile primorane da se slože oko hitnog rezervnog plana zasnovanog na zajedničkom dugu EU. To je nedeljama zagovarao belgijski premijer Bart de Vever i malo ko je smatrao da će to rešenje na kraju biti izlaz iz pat pozicije za EU. Dodatni udarac jedinstvu unije zadale su tri zemlje – Mađarska, Slovačka i Češka koje neće učestvovati u ovom aranžmanu finansiranja ratnih napora ukrajinskog režima.
Belgijski premijer je izjavio da je ponosan što je Belgija, kao „konstruktivna i nepokolebljiva”, uspela da doprinese sporazumu o obezbeđivanju sredstava za Ukrajinu.
„Zajam EU je pobeda za Ukrajinu, za Evropu i za finansijsku stabilnost. Sporazum je neophodan, jer bismo u suprotnom izneverili Ukrajinu i sebe”, rekao je belgijski premijer, preneo je juče VRT.
Ali i Moskva može biti zadovoljna ovakvim rešenjem, jer njena sredstva ostaju zamrznuta, ali ne i konfiskovana. Ovakav ishod samita predstavlja veliki politički udarac za Fridriha Merca i Ursulu fon der Lajen. Šefica Evropske vlade i nemački kancelar nisu uspeli da nametnu promene pravnog i političkog okvira zasnovanog na načelu da Rusija mora da plati za štetu nanesenu Ukrajini. Na taj način posredno dali su priliku Vašingtonu i Moskvi da odluče da ta sredstva iskoriste u sklopu pregovora o kraju rata.
Premijer Belgije je održao lekciju u pružanju „stoičkog otpora” planu Evropske unije da iskoristi rusku zamrznutu imovinu za finansiranje Ukrajine. Posle višenedeljnog otpora, De Vever i njegov tim su bili spremni da ceo dan pregovaraju sa zvaničnicima Evropske komisije zahtevajući „neograničenu” podršku drugih članica unije, što je za njih bilo previše. Jedina opcija koja je ostala je „plan B”, zajedničko zaduživanje, što je malo ko želeo ali većina je bila spremna da prihvati.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je prisustvovao samitu zahvalio se EU na zajmu i istakao da makar na ovaj način Rusija i dalje nema pristup sredstvima koja je Evropa zamrzla nakon invazije 2022. godine: „Ovo je značajna podrška koja zaista jača našu otpornost. Važno je da ruska sredstva ostanu blokirana i da je Ukrajina dobila finansijsku sigurnost za naredne godine”.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da Ukrajina neće morati da vraća zajam ukoliko Moskva plati ratnu odštetu. Dodao je da blok „zadržava pravo” da jednog dana iskoristi ruska sredstva, nakon što su zemlje EU prošle nedelje odlučile da ih na neodređeno vreme zamrznu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da Evropska unija, ipak, zadržava pravo na korišćenje ruskih aktiva za finansiranje kredita Kijevu. Ona je, nakon samita, rekla i da je doneta odluka da se na šest meseci produži svih 19 paketa sankcija Rusiji.
Mađarski premijer Viktor Orban je nakon samita u Briselu izjavio da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao „objava rata” i da bi Evropsku uniju to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke „veliki uspeh”.
On je objasnio da je, uz izuzetak Češke, Slovačke i Mađarske, većina država članica EU formirala zajednicu kreditora i obezbedila takozvani ratni zajam Ukrajini, koristeći sredstva EU.
„Mi smo bili izostavljeni iz ovoga”, rekao je Orban, dodajući da taj zajam, prema njegovim rečima, nikada neće biti vraćen, već će njegovo vraćanje pasti na teret onih koji su ga odobrili: „time je Mađarska spasila svoju decu i unuke od obaveze da u budućnosti otplaćuju novac poslat Ukrajini.
(Foto EPA/Olivier Hoslet)
Putin: EU nije uspela u pljački ruskih sredstava
Evropskoj uniji ne polazi za rukom krađa ruskih aktiva, jer će posledice biti teške, poručio je juče ruski predsednik odgovarajući na pitanja novinara.
„Pokušaji da se konfiskuju ruska sredstva nisu samo krađa, to je pljačka”, rekao je Putin.
Kako je dodao davanje kredita za Ukrajinu iz ruskih aktiva dovelo bi do povećanja obaveza država EU, a oni već imaju budžetske probleme: „Konfiskacija ruskih sredstava biće udarac ne samo za imidž EU nego će potkopati poverenje u evrozonu.”
Makron spreman da ponovo razgovara sa ruskim predsednikom
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je došlo vreme da on i evropski lideri ponovo stupe u dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u kontekstu aktuelnih napora koje predvode Sjedinjene Američke Države da se okonča rat u Ukrajini, rekao je Makron novinarima nakon samita u Briselu, na kojem je Evropska unija postigla sporazum o davanju 90 milijardi evra za podršku Kijevu.
Makron je naveo da primećuje da pojedini lideri već komuniciraju sa ruskim predsednikom, posebno aludirajući na, kako je rekao, američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ponovo uspostavio kontakt sa Putinom nakon povratka na vlast u januaru.
„Mislim da mi, Evropljani i Ukrajinci, imamo interes da pronađemo okvir za pravilno ponovno uključivanje u ovu diskusiju. U suprotnom, razgovaraćemo međusobno sa pregovaračima koji će potom otići i razgovarati nasamo sa Rusima, što nije idealno”, dodao je Makron.
Orban: Mađarska mora ostati van rata
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Mađarska mora da ostane van rata, uz poruku da se njegova zemlja ne sme uvući u sukob u trenutku kada, kako je naveo, Nemačka ide ka ratu, a istovremeno je istakao da je pravo veta „važno i korisno” i da bez njega ne bi imalo smisla da Mađarska bude članica Evropske unije. Obraćajući se novinarima nakon samita Evropske unije u Briselu, Orban je rekao da Evropska narodna partija (EPP) snosi posebnu odgovornost, ocenivši da je reč o „vodećoj ratnoj stranci”, u kojoj su, prema njegovim rečima, ukorenjeni glavni problemi.
Orban je istakao da je EPP suštinski nemačka politička struktura i dodao da u Nemačkoj predstoje izbori, ali samo na regionalnom nivou, zbog čega su, kako je naveo, šanse da pobedi „proruski, odnosno mirovni tabor” izuzetno male, prenosi MTI.
Govoreći o finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban je naveo da mu je tokom samita palo na pamet da uloži veto na zajednički zajam EU za Ukrajinu, budući da je za izmene budžeta potrebna jednoglasna saglasnost svih članica.
On je dodao da se o tom pitanju konsultovao sa, kako je rekao, „velikim igračima”, ali je zaključio da Mađarska ne može sebi da priušti da se u jednom trenutku suoči sa svim velikim proratnim evropskim državama kao direktnim neprijateljima.„Nismo mogli da dozvolimo da nam istovremeno na grudi stanu čizme Nemačke, Francuske i Italije”, rekao je Orban, dodajući da je Mađarska zato bila prinuđena da se zadovolji manjim ciljem. „Cilj je bio da ostanemo van tog zajma i u tome smo uspeli”, naglasio je mađarski premijer.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
