Šta to „curi” na Mesec

Nova naučna studija baca novo svetlo na poreklo iznenađujućeg obilja isparljivih elemenata pronađenih na Mesecu, sugerišući da bi Zemljino magnetno polje moglo igrati ključnu ulogu u njihovom transportu do Mesečeve površine. Istraživanje, objavljeno na australijskom portalu Sciencealert, osporava prethodne pretpostavke i nudi potencijalno objašnjenje za zagonetno prisustvo azota i drugih elemenata u lunarnom regolitu – finoj, kamenitoj prašini koja prekriva površinu Meseca.

Od kada su astronauti Apola doneli uzorke Mesečeve površine na Zemlju, naučnici su zapanjeni količinom isparljivih elemenata u lunarnom regolitu. Solarni vetar i udarci sićušnih meteorita su predlagani kao mogući izvori, ali nijedan od ovih scenarija nije u potpunosti objasnio visoke nivoe pronađenih elemenata, posebno azota.

Prethodne teorije su pominjale Zemljinu atmosferu kao potencijalni izvor, ali se smatralo da je to bilo moguće samo pre nego što se razvilo magnetno polje naše planete. Pretpostavka je bila da bi, nakon formiranja magnetnog polja, ono zarobilo većinu atmosferskih čestica, sprečavajući njihov odlazak na Mesec.

Međutim, nova studija, koju su sproveli astrofizičari sa Univerziteta u Ročesteru, osporava ovu pretpostavku. Istraživači su istraživali mogućnost da magnetno polje Zemlje, umesto da spreči transport čestica, zapravo može da ga olakša.

Istraživanje sugeriše da Zemljino magnetno polje, pod određenim uslovima, može delovati kao „kanal” koji usmerava čestice iz Zemljine atmosfere prema Mesecu. Ovaj proces bi mogao da objasni prisustvo azota i drugih isparljivih elemenata u lunarnom regolitu, čak i nakon što se razvilo snažno magnetno polje oko naše planete.

Tim je simulirao dva scenarija kako bi video koji najbolje odgovara podacima. Jedan je model takozvane „rane Zemlje” bez magnetnog polja i sa jačim solarnim vetrom, a drugi model „moderne Zemlje” sa jakim magnetnim poljem i slabijim solarnim vetrom. Scenario moderne Zemlje bolje je odgovarao opisu, što je, kako navodi portal, predstavljalo iznenađenje. Solarni vetar izbacuje naelektrisane čestice iz atmosfere, šaljući ih da se kreću duž linija magnetnog polja planete.

Zemljina magnetosfera nije, kao što ime sugeriše, savršena sfera. Umesto toga, oblikovana je više kao rep komete zahvaljujući stalnom pritisku solarnog vetra. A kada Mesec prođe kroz taj rep, čestice se talože na površini Meseca.

Prethodne studije sugerisale su da bi sličan mehanizam mogao biti dostavljanje kiseonika na Mesec, stvaranje vode, pa čak i rđe. Nova studija sugeriše da ovaj proces traje milijardama godina, dajući ovim isparljivim česticama dovoljno vremena da se nakupe u lunarnom regolitu. Imajući u vidu da se Zemljina atmosfera drastično promenila u tom periodu, na površini Meseca mogla bi se sačuvati vredna vremenska kapsula istorijskih podataka.