Svaki šesti stanovnik Crne Gore podstanar

Budva – Prema procenama, u Crnoj Gori danas živi više od 30.000 podstanarskih porodica, odnosno oko 100.000 građana je u ovom statusu, što znači da je svaki šesti stanovnik podstanar. Predsednik Udruženja podstanara „Moj dom” Dragan Živković kaže za „Politiku” da je najveća koncentracija podstanara u Podgorici, gde se nalazi više od polovine njih.

„Zatim slede primorski gradovi, posebno Budva, Bar i Herceg Novi, gde su cene zakupnina ekstremno visoke. Poslednjih godina rapidno raste i broj podstanara u severnim opštinama jer mnogi mladi napuštaju svoje manje sredine zbog posla i školovanja”, istakao je Živković.

Prema njegovim rečima, cene zakupa u poslednjih nekoliko godina porasle su od 30 do preko 60 odsto. Za stan od 50 kvadrata u glavnom crnogorskom gradu potrebno je izdvojiti 350 do 500 evra, a novčani iznosi koji se izdvajaju za kirije u južnim gradovima kreću se od 500 do 800 evra. Za prosečnu porodicu, kako naš sagovornik ocenjuje, ovo nije samo opterećenje već „neodrživ finansijski udar”.

„Preko 60 odsto mesečnih prihoda mnogih porodica odlazi isključivo na kiriju. Zbog toga beležimo porast prezaduženosti, odricanje od osnovnih životnih potreba, pa čak i odlazak iz zemlje. Podstanarstvo u Crnoj Gori postalo je egzistencijalni, a ne samo ekonomski problem”, smatra on.

Predstavnici vlasti, ako žele da pomognu ovoj kategoriji građana, mogli bi se okrenuti „bečkom modelu”, s kojim su se nedavno u austrijskoj prestonici upoznali i predstavnici Unije slobodnih sindikata Crne Gore.

Kako za „Politiku” navodi Miodrag Bujišić, član delegacije USCG, tom prilikom predstavljene su prezentacije predstavnika Komore radnika, vodećih sindikalnih predstavnika, kao i predstavnika grada Beča. „Suština ’bečkog modela’ zasniva se na izgradnji stanova u državnom vlasništvu, koji se daju na korišćenje građanima uz mesečnu zakupninu koja svojim iznosom omogućava dostizanje solidnog kvaliteta života. Mesečnim zakupninama konstantno se prihoduju sredstva stambenog fonda, što ga čini održivim, pa je kao takav ’bečki model’ verovatno najstariji i najnapredniji u Evropi. Interesantan je podatak da je prosečna mesečna zakupnina stanova s prosečnom kvadraturom za četvoročlanu porodicu (do 80 kvadrata) na nivou osmine do desetine prosečne neto zarade”, naveo je Bujišić.

„Bečki model” je, kako smatra predstavnik sindikalne organizacije, primenjiv i u Crnoj Gori.

„Podstanari u Crnoj Gori su u veoma nezavidnom položaju. Rast zarada nije ispratio rast cena životnih troškova, pa bih rekao da standard građana nije porastao. Podstanari su u još nezavidnijem položaju ako znamo da su stanarine porasle i po nekoliko puta, pri čemu platežna moć crnogorskog građanina ne može da isprati finansijske mogućnosti stranih državljana, čiji je broj poslednjih godina višestruko porastao”, kazao je Bujišić.

Može se steći utisak da predstavnici vlasti nemaju adekvatnu strategiju za rešavanje podstanarskih problema, na šta u poslednjih nekoliko godina često ukazuju iz opozicionog Građanskog pokreta URA. Čelnici tog političkog subjekta su ovih dana ponovo predali u skupštinsku proceduru predlog zakona o državnom fondu „Stan za sve”. Poslanik URA Zoran Mikić objasnio je da modalitet koji su predložili podrazumeva da država gradi stanove u saradnji sa izvođačima, po principu „projektuj i izgradi”.

„Nakon što se stanovi izgrade država bi izvođaču platila iste nakon tehničkog prijema, a građanima bi ih prodavala po ceni izgradnje. Suština zakona jeste da se stanovi prodaju po ceni izgradnje, da država nema nikakvu zaradu, a da građani iste stanove za koje apliciraju mogu da iskoriste kao kolateral kod komercijalnih banaka. Jer svedoci smo da je trenutno najveći broj naših građana primoran da preko kredita rešava stambeno pitanje, a ove stanove upravo bi mogli da koriste kao kolateral”, izjavio je Mikić, istakavši da bi se projektovana cena kvadrata kretala između 900 i 1.000 evra, što je znatno ispod cena na tržištu nekretnina.