Anonimni Izvor zna sve

Jedan od najvećih neprijatelja postpetooktobarske Srbije, čika Jova Zmaj (ako me neki čitalac ikada pita zašto je Zmaj postao neprijatelj, neću znati odgovor, ali po broju ulica i škola odakle je eliminisano njegovo ime zaključujem da mora da ima nešto!) pisao je, dakle Zmaj, o jednom Lazi. "Ima jedno dete u selu, ime mu je..." To je bilo davnih dana, mnogo pre pojave masovnih sredstava komunikacije. U (globalnom) selu koje se potom stvorilo, Laza više nije Laza i sad se zove Izvor. Anonimni Izvor. Anonimni je vrlo brzo postao rado viđen gost na stranicama štampe. A što da ne kad zna mnogo. I svoje znanje rado deli. On, na primer, zna šta se dešava u kabinetima, o čemu maštaju ministri, šta planira premijer ili predsednik. Anonimni zna da se neki dogovor postigao i pre nego se postigne, zna datum izbora pre nego što se raspišu. Zna Izvor i da će izbora biti u decembru, pa u januaru, u martu, aprilu... a i u isto vreme zna i da izbora u stvari neće biti. Zna tačan razlog kome ne odgovaraju i ko ih se plaši. Izvor je pouzdan i veruje mu se kad nagovesti da će onaj kome izbori ne odgovaraju sada pokušati da "zavrti" (što bi stručnjak rekao, da spinuje) temu o postojanju opasnosti za teritorijalni integritet zemlje i da će tu temu zloupotrebljavati kako do izbora ne bi došlo. I pouzdano zna koja srpska stranka ima ovlašćenje da procenjuje eventualnu ugroženost, a da se Skupština neće pitati za mišljenje.

Anonimni čita podsvest Olija Rena, pa kad ovaj potvrdi da nema zamene Kosova za evropski put, odmah javi tamo gde treba da je situacija obrnuta. Anonimni svraća i do svetskih centara moći. Odatle izveštava domaće tabloide o strateškim planovima velikih sila i o promenama koje će uticati na globalne tokove. Ali, Izvor ne zanemaruje ni detalje. U brizi za običnog čoveka ne propusti da upozori o problemu pečenja domaće rakije u Evropskoj uniji.

Izvor zna sve o finansiranju stranaka i ko je povezan s kojim tajkunom. Ako bi čitalac pažljivo pratio sve ono što Anonimni Izvor izjavljuje dnevnicima i nedeljnicima, zaključio bi da nam nema spasa. Da nema više ni poštenih, ni stručnih, ni dobronamernih, ni ozbiljnih. Da je sve sam ološ i fukara.

Apelujem da učinimo nešto kako bi se ovoj anonimnoj napasti stalo na put. Za početak, hajde da pomilujemo čika Jovu Zmaja. On je mnogima pomogao da se opismene. Da bi znali da se potpišu. Da ne bi bili anonimni kad već raspolažu tolikim znanjima.

Pre nekoliko dana profesorka Zagorka Golubović izrazila je čuđenje što predsednik Srbije, kome je ustavna obaveza da štiti Ustav, javno poziva na zaštitu Ustava i Ustavnog zakona. Prihvatam da ima razloga za začuđenost. Ali ponajpre zbog činjenice da je predsednik bio primoran da javno podseti na nešto što se u razvijenim demokratijama podrazumeva. U takvim zemljama podrazumeva se, takođe, i da niko nije iznad zakona. Ne dovodi se u pitanje da jedino sud ima nadležnost da ocenjuje nečiju krivicu i da za sud mora da bude irelevantno ko se kako preziva, kakav mu je društveni status i koju funkciju obavlja. Kada budemo postigli da se svi ti, inače podrazumevajući, faktori primenjuju u našoj praksi, biće to praznik za pravosudni sistem i državu. I podrazumevaće se podrazumevanje podrazumevajućeg. Nažalost, za sada to nije slučaj.