Анонимни Извор зна све

Један од највећих непријатеља постпетооктобарске Србије, чика Јова Змај (ако ме неки читалац икада пита зашто је Змај постао непријатељ, нећу знати одговор, али по броју улица и школа одакле је елиминисано његово име закључујем да мора да има нешто!) писао је, дакле Змај, о једном Лази. "Има једно дете у селу, име му је..." То је било давних дана, много пре појаве масовних средстава комуникације. У (глобалном) селу које се потом створило, Лаза више није Лаза и сад се зове Извор. Анонимни Извор. Анонимни је врло брзо постао радо виђен гост на страницама штампе. А што да не кад зна много. И своје знање радо дели. Он, на пример, зна шта се дешава у кабинетима, о чему маштају министри, шта планира премијер или председник. Анонимни зна да се неки договор постигао и пре него се постигне, зна датум избора пре него што се распишу. Зна Извор и да ће избора бити у децембру, па у јануару, у марту, априлу... а и у исто време зна и да избора у ствари неће бити. Зна тачан разлог коме не одговарају и ко их се плаши. Извор је поуздан и верује му се кад наговести да ће онај коме избори не одговарају сада покушати да "заврти" (што би стручњак рекао, да спинује) тему о постојању опасности за територијални интегритет земље и да ће ту тему злоупотребљавати како до избора не би дошло. И поуздано зна која српска странка има овлашћење да процењује евентуалну угроженост, а да се Скупштина неће питати за мишљење.

Анонимни чита подсвест Олија Рена, па кад овај потврди да нема замене Косова за европски пут, одмах јави тамо где треба да је ситуација обрнута. Анонимни свраћа и до светских центара моћи. Одатле извештава домаће таблоиде о стратешким плановима великих сила и о променама које ће утицати на глобалне токове. Али, Извор не занемарује ни детаље. У бризи за обичног човека не пропусти да упозори о проблему печења домаће ракије у Европској унији.

Извор зна све о финансирању странака и ко је повезан с којим тајкуном. Ако би читалац пажљиво пратио све оно што Анонимни Извор изјављује дневницима и недељницима, закључио би да нам нема спаса. Да нема више ни поштених, ни стручних, ни добронамерних, ни озбиљних. Да је све сам олош и фукара.

Апелујем да учинимо нешто како би се овој анонимној напасти стало на пут. За почетак, хајде да помилујемо чика Јову Змаја. Он је многима помогао да се описмене. Да би знали да се потпишу. Да не би били анонимни кад већ располажу толиким знањима.

Пре неколико дана професорка Загорка Голубовић изразила је чуђење што председник Србије, коме је уставна обавеза да штити Устав, јавно позива на заштиту Устава и Уставног закона. Прихватам да има разлога за зачуђеност. Али понајпре због чињенице да је председник био приморан да јавно подсети на нешто што се у развијеним демократијама подразумева. У таквим земљама подразумева се, такође, и да нико није изнад закона. Не доводи се у питање да једино суд има надлежност да оцењује нечију кривицу и да за суд мора да буде ирелевантно ко се како презива, какав му је друштвени статус и коју функцију обавља. Када будемо постигли да се сви ти, иначе подразумевајући, фактори примењују у нашој пракси, биће то празник за правосудни систем и државу. И подразумеваће се подразумевање подразумевајућег. Нажалост, за сада то није случај.