Stiže „Igra koju želiš”

Beogradski festival igre najavljuje dvadeset treće izdanje, koje će se održati od 13. marta do 8. aprila 2026. godine, pod sloganom „budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš”, sa gostovanjem 15 kompanija iz 11 zemalja, uz jednu svetsku premijeru u našoj prestonici i u Novom Sadu. Za dve decenije u Srbiji je na BFI predstavljeno više od 580 koreografskih radova, a programe je svake godine pratilo oko 15.000 gledalaca. Manifestacija se razvijala uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, grada Beograda, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, grada Novog Sada, Delegacije EU u Srbiji, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica. Na 23. BFI videćemo dela velikih koreografa kakav je Akram Kan, Jasmin Vardimon, Erve Kubi, ali i takve ansamble poput Nacionalnog baleta Atine i kultnog „Aterbaleta” iz Italije.

Ipak da krenemo redom, BFI otvara 13. marta „Gotje dans” iz Štutgarta sa koreografijom „Okretanje kostiju” Akrama Kana, na sceni SNP u Novom Sadu. Pred nama će ovom prilikom biti najlepša antologija Kanovih dela. Nama dobro poznata Jasmin Vardimon gostuje sa kompanijom iz Londona, nazvanom njenim imenom, sa svojom koreografijom „Sada”, 15. marta u SNP u Novom Sadu. Vardimon je važna snaga britanske scene tokom više od dve decenije. Saradnica „Sadlers Vels teatra” čiji je rad BFI predstavio na samom početku njene karijere, Vardimon je ponela Orden Britanske monarhije u čast kraljičinog rođendana 2022. Kompanija Salva Lombarda iz Rima je na programu 18. marta u Ložionici sa komadom „Sport”, koji pokazuje kako se može dekonstruisati sistem sportskih takmičenja u korist novog okvira – koji predlaže etiku lišenu toksičnosti.

„Ostrvo vreline”, koreografa Kjare Bartl iz Beča gledaćemo 20. marta u Ložionici, a u ovom delu užareni asfalt, tutnjava saobraćaja i udaljena pesma cvrčaka ukazuju na ekološke pukotine koje remete ekosisteme. U istom prostoru dva dana kasnije Kale Nio i Fernando Melo iz Helsinkija donose ostvarenje „Tempo”, koje istražuje vreme i njegovu percepciju.

U Pozorištu na Terazijama 23. i 24. marta gledaćemo „Flip Fabrique”, iz Kvebeka sa komadom „Šest”, Bruna Ganjona. Pet nepoznatih ljudi dobija misteriozni poziv koji ih tokom olujne noći vodi do napuštene kuće u srcu šume, koja ima svoju dušu i ličnost. Ovi majstori iluzije pretvoriće svakodnevicu u magiju.

Trupa „Machine de Cirque” iz Kvebeka 25. marta u Atelju 212 predstavlja koreografiju „Kincugi”, Olivijea Lepena, kreirajući trenutke humanosti. Kincugi je umetnost sublimiranja nesavršenosti. U autobuskom depou, daleko od sveta i vremena, ljudi koji se međusobno ne poznaju, čekaju da krenu na neko drugo mesto. Ovo misteriozno mesto u svakome od njih budi žeđ za životom, za susretima i neobičnim pojavama.

Dan kasnije u Ložionica su na programu „Riva i Repel”, iz Ženeve sa koreografijom „Dragi sine…”, koju potpisuju Saša Riva i Simon Repel. Ovo umetničko iskustvo poziva publiku da razmisli o krhkosti života u vremenu i društvu u kojem živimo, a koje je obeleženo upornošću ratova i njihovim strašnim posledicama. Komad istražuje neizmerni bol roditelja zbog gubitka dece.

U istom prostoru 31. marta Lučijano Roso, iz Buenos Ajresa predstavlja „Apokalipsink 2”. Akumulirajući milione pregleda na društvenim mrežama, Roso prelazi u digitalni svet kako bi stigao do svoje publike i briljantno igra u svom solu četrdesetak ludih i duhovitih likova koji ga prate u samoći njegovog stana.

Kompanija Manuela Linjana iz Madrida 1. aprila na scenu Ateljea 212 donosi delo „¡VIVA!”, Manuela Linjana kao pesmu slobodi, gde se rodne uloge u kodifikovanom svetu flamenka, razbijaju sa uživanjem, stvarajući nove prostore. Dan kasnije na istoj sceni nastupa Nacionalni balet Atine sa predstavom „Tako blizu toliko mnogo puta” (P. Apergi, E. Georgikopulu, I. Hadžigeorgiju, K. Rigos). Jedan kompozitor, deset muzičara, jedan pevač, deset igrača i četiri koreografa u kreativnoj kompoziciji iz devet delova. U pogledu scenografije i kostima, ovo je minimalistički performans, koji oko stola, kao mesta susreta na grčkim trgovima, okuplja muzičare i igrače. Oko tog stola počinje priča koja govori o životu, smrti i ljubavi. Sudbine, amenede zasnovane na stihovima čuvenog pesnika Konstantina Kavafija, tumači pevač, a izvodi igrač.

Srpsko narodno pozorište 3. aprila predstavlja „Prirodni poredak stvari”, Gaja Nadera i Marie Kampos iz Barselone. U SC Tašmajdan (otvoreni bazeni) 4. i 5. aprila u 11 i 14 časova gostuje Kompanija „Gratte Ciel” iz Arla, sa delom „RoZéO”, čiji su autori Stefan Žirar i Kamij Bomije. Zapanjujući spektakl lepote, oda svemu živom, bilo da je biljka, životinja ili hibrid. Kompanija Ervea Kubija iz Kana 7. aprila u JDP-u izvodi komad „Varvarske noći” , utemeljen na inspirativnoj i nezaobilaznoj priči o mediteranskom zalivu. Priča o putovanju, večitom putovanju... Za lepotu! Onu koja je iznad ratova.

Čuveni „Aterbaleto” iz Ređo Emilije nastupa 8. aprila u Srpskom narodnom pozorištu, uz koreografiju „Noć Morikonea”, a autor je Markos Morau, koji je rekao: „Morikoneova muzika je dala zvuk stvarima koje su neizrečene, elementima koji su skriveni. Odvajanje njegove muzike od filmova je složen i gotovo samoubilački posao, ali verujem da bi genije bio srećan kada bi znao da će njegove note pretrčati iz starog bioskopa, kako bi nekoliko sati živele u teatru.”