Čija je (kriva) "Drina"

Bar – Navršile su se dve decenije otkako je počela u Baru izgradnja zgrade u kojoj je trebalo da bude sedište Informativnog centra. U ondašnjim "Barskim novinama" zapisano je: "’Drina’ iz Goražda izgradiće poslovni trospratni objekat, sa po 275 kvadrata na svakom spratu". Radovi nisu završeni u roku, buknuo je rat i umesto novinara u zgradu su se uselili beskućnici.

Sada stari vlasnici nastoje da vrate imovinu. Ali, u ovom slučaju pojavljuju se dva – firma "Drina" iz Goražda i firma "Omorika" iz Beograda, odnosno iz Srpskog Goražda.

Direktor "Drine" Hamid Bahto tvrdi da je nekadašnji direktor "Drine" Vojislav Krunić oduzeo ogromnu imovinu "ništavnim i prevarnim radnjama" i da je početkom rata u BiH otišao u Beograd sa lažnom dokumentacijom i pečatima.

Krunić, sa druge strane, ističe da je "Drina" iz Goražda "fantom firma koja dezinformiše javnost i uzurpira tuđu imovinu" i da je "Omorika", čiji je direktor, pravni sledbenik nekadašnje "Drine".

– Predratno preduzeće "Drina Goražde" promenilo je sedište – iz Goražda u Beograd, a odatle u Srpsko Goražde – naveo je Krunić.

Stvar se dodatno zakomplikovala početkom godine, kada je "Omorika" sklopila ugovor o zakupu sa Univerzitetom "Mediteran" Duška Kneževića, koji planira da u ovu zgradu preseli Fakultet za turizam.

Hamid Bahto je još pre tri godine podneo tužbu protiv "Omorike", a ovog leta obratio se i predsedniku opštine Bar Žarku Pavićeviću.

"Naložili smo firmi ’Omorika’, koja je upisana u katastarske knjige kao vlasnik, da u roku od šest meseci privede objekat nameni ili ćemo preduzeti druge mere iz naše nadležnosti. Nismo zainteresovani za zaustavljanje izgradnje – završetak objekta, posebno kad postoje sva potrebna odobrenja", odgovorio je Pavićević.

Bahto je pozvao i crnogorskog premijera Željka Šturanovića da spreči otimačinu više miliona evra vredne imovine te firme u Baru, ali i Podgorici i Herceg-Novom, i moli ga da učini sve da se obustave započete aktivnosti kršenja međunarodnog prava na imovinu, ubrza beskonačni sudski postupak za povrat nezakonito oduzete imovine i pokrene pitanje odgovornosti pojedinaca, posebno iz državnih institucija, za krivotvorenje službenih isprava i nezakonito bogaćenje.

"U protivnom, bićemo prinuđeni da svoja prava tražimo tužbom protiv RCG prema međunarodnim sudskim instancama", navodi se u dopisu koji je, osim Šturanoviću, dostavljen i osnovnim sudovima u Baru, Podgorici i Herceg-Novom i Ambasadi Crne Gore u BiH.

Iz "Drine" tvrde da im je "brutalno oteto" nekoliko hiljada metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora u Baru, poslovna zgrada od 200, privredna od 15.000 metara kvadratnih i stan od 30 kvadrata u centru Podgorice, više od 14.000 metara kvadratnih u Herceg-Novom, kao i kuća površine 240 kvadrata na samoj obali mora. Preduzeće je u aprilu 2004. godine podnelo tužbe protiv "Omorike" iz Beograda, "Cijevna komerca" iz Podgorice, te protiv Vojislava Krunića i Vasilija Ivanovića. Preduzeće se još od jula 2001. obraća Vladi RCG da poništi odluku donetu 4. juna 1999, kojom je udovoljeno zahtevu preduzeća "Omorika" Beograd da se predstavlja i u zemljišne knjige upisuje kao pravni sledbenik preduzeća.

Nakon što obraćanje vladi nije dalo pozitivne rezultate, "Drina" je pokrenula tužbe i donesene su privremene mere zabrane raspolaganja i otuđenja.

"U prethodnom postupku imali smo podršku i opštine Bar koja je i sama tužila preduzeće ’Omorika’ i izdejstvovala privremenu meru kao zainteresovana strana. To se dešavalo pre mandata aktuelnog predsednika Žarka Pavićevića koji je u potpunosti promenio poziciju opštine i postao ’partner’ falsifikatora iz preduzeća ’Omorika’ na štetu vlasnika GIP ’Drina’ Goražde... Opština Bar, uz podršku Ministarstva za ekonomski razvoj, i Vlada Crne Gore dozvoljavaju ’Omorici’, odnosno Univerzitetu ’Mediteran’, pravo raspolaganja, opterećenja i promene namene objekta bez saglasnosti vlasnika i protivno odluci nadležnog suda", navodi se u dopisu.

Crnogorskom premijeru pismo je upućeno i iz "Omorike".