Mile Dragić upisan u velike dobrotvore Matice srpske

Novi Sad – Matica srpska priredila je svečani prijem za svoje dobrotvore koji su ove godine pomogli rad i delatnost ove naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije. Dodeljene su im povelje zahvalnosti i zahvalnice, koje je na Dan dobrotvora – 25. decembar, svečano uručio predsednik Matice prof. dr Dragan Stanić.

Tog datuma rođena je velika novosadska dobrotvorka Marija (Popović) Trandafil iz 19. veka, koja je Matici srpskoj ostavila deo svog bogatog imetka od koga je izgrađena zgrada u kojoj je ova institucija smeštena u Novom Sadu.
U velike dobrotvore Matice srpske upisana je u 2025. godini Fondacija „Mile Dragić”. Primajući povelju zahvalnosti, osnivač ove fondacije Mile Dragić rekao je na svečanom prijemu da je počastvovan i izrazio želju da Matica nastavi stopama predaka.

„U svakom društvu i sistemu ima i uspona i padova, tako je i kod nas, i nadam se da ćemo prevazići sve ove izazove i biti svetla tačka i svetla pozicija Evrope i sveta, kao što smo i bili”, kazao je Dragić.

Predsednik Stanić takođe je uručio zahvalnice za više drugih organizacija i pojedinaca, poručivši da dobrotvori, u jednom dijaloškom odnosu sa Maticom, pomažu da njen veliki kreativni potencijal dođe do izražaja i bude vidljiv u javnom prostoru.
„Kad kažem da imamo velike kreativne kapacitete, to znači da mi imamo preko 1.500 članova-saradnika koji svojim radom – tekstovima, naučnim istraživanjima, književnim delima, umetničkim radom – neprestano doprinose da se nešto u srpskoj kulturi, nauci, umetnosti, svim disciplinama, novo stvori, da neka nova vrednost nastane. Tako je Matica, konačno, i nastala. Ona je mesto okupljanja svih ljudi kojima je stalo do srpske kulture”, rekao je dr Stanić.

Dan dobrotvora bila je prilika na podsećanje na lik i delo Marije Trandafil o kojoj je govorila upravnica poslova Matice srpske dr Jelena Veselinov. Rođena je 1816. u Novom Sadu u ćurčijskoj porodici i bila je udata za Jovana Trandafila, takođe zadužbinara Matice.
„Unela je svoj kapital u taj brak i zajedno su učinili mnogo za Srbe i srpsku zajednicu. Bila je veoma skromna, bez obzira na njeno veliko bogatstvo”, kazala je dr Veselinov i istakla da je Trandafilova bila kuma stotini dece u Novom Sadu, zaštitnica dece i siromašnih.

Testamentom je osnovala tri zadužbine u Novom Sadu, a prva je vezana za đake novosadske gimnazije (današnja Zmaj Jovina).
„Odredila je da se iz te zadužbine svakom pitomcu obezbedi 500 forinti za školovanje, hranu, boravak, učenje, knjige”, navela je upravnica poslova Matice srpske.

Zatim, darovala je svoju rodnu kuću i deo zemlje Nikolajevskoj crkvi, a u tom najstarijem novosadskom hramu sahranjeni su njen suprug Jovan, kao i deca Sofija i Kosta, koja nisu doživela zrelost.

Treća zadužbina vezana je za Maticu srpsku, kojoj je ostavila nekoliko kuća u centru Novog Sada i zemlju na Sajlovu. Od tog zaveštanja izgrađeno je 1912. godine, po njenoj volji, sirotište za srpsku pravoslavnu decu. U tu zgradu je kasnije, 1928. godine, useljena Matica, a sirotište je premešteno u novi objekat, podignut na Sajlovu (danas Veterinarski institut) gde su deca imala bolje uslove.