Ka­ko je evrop­ska de­sni­ca „ukra­la” Bo­žić

Naj­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski pra­znik po ugle­du na Tram­po­vu Ame­ri­ku po­stao je no­va li­ni­ja ide­o­lo­škog fron­ta i u evrop­skom kul­tur­nom ra­tu de­sni­ce pro­tiv po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti li­be­ral­ne le­vi­ce. Če­stit­ka  „Sre­ćan Bo­žić” ši­rom Evro­pe je znak ot­po­ra na­met­nu­toj se­ku­la­ri­za­ci­ji i sve vi­še pre­ra­sta u po­li­tič­ki slo­gan.

Do­nald Tramp je još to­kom pred­sed­nič­ke kam­pa­nje na­ja­vlji­vao da će po­no­vo „vra­ti­ti Bo­žić” u Ame­ri­ku kao pr­ko­sni od­go­vor na „vo­uk” kul­tu­ru. Za ovo­go­di­šnji ve­li­ki hri­šćan­ski pra­znik, ipak, ni­je mo­gao bez nje­mu svoj­stve­ne pro­vo­ka­ci­je. Tram­po­va ovo­go­di­šnja bo­žić­na po­ru­ka za­pa­li­la je dru­štve­ne mre­že iza­zvav­ši po­me­ša­ne re­ak­ci­je:

„Sre­ćan Bo­žić svi­ma, uklju­ču­ju­ći i ra­di­kal­no le­vi­čar­ski ološ ko­ji či­ni sve što je mo­gu­će da uni­šti na­šu ze­mlju, ali u to­me ne uspe­va. Vi­še ne­ma­mo otvo­re­ne gra­ni­ce, mu­škar­ce u žen­skom spor­tu, tran­srod­nost do­stup­nu za sve, ni­ti sla­bo spro­vo­đe­nje za­ko­na”, iz­ja­vio je ju­če šef Be­le ku­će.

Nje­go­ve pri­sta­li­ce su po­ru­či­le da je „osve­ža­va­ju­će” vi­de­ti pred­sed­ni­ka ko­ji „ne glu­mi pra­znič­nu li­ce­mer­nost” već otvo­re­no go­vo­ri o po­li­tič­kim pi­ta­nji­ma. Pro­tiv­ni­ci su na „Ik­su” po­ru­či­li da su šo­ki­ra­ni ova­kvim otvo­re­nim na­pa­dom na le­vi­cu ko­ja je ne­pri­me­re­na pra­znič­nom du­hu. Li­be­ral­ni me­di­ji su is­ta­kli da je Tramp pre­tvo­rio Bo­žić u kul­tur­ni rat ume­sto da ga ko­ri­sti za po­mi­re­nje du­bo­ko po­de­lje­ne na­ci­je.

Nje­go­vim tra­gom i mno­ge kraj­nje de­sni­čar­ske i po­pu­li­stič­ke stran­ke ši­rom Evro­pe su po­če­le da „pri­sva­ja­ju” ovaj pra­znik. Za njih je Bo­žić kao ver­sko i kul­tu­ro­lo­ško obe­lež­je hri­šćan­ske ci­vi­li­za­ci­je po­stao po­sled­nja li­ni­ja od­bra­ne od „ne­pri­ja­telj­ske”, se­ku­lar­ne le­vi­ce.

U Ita­li­ji, pre­mi­jer­ka Đor­đa Me­lo­ni je od­bra­nu bo­žić­ne tra­di­ci­je uči­ni­la cen­tral­nim de­lom svog po­li­tič­kog iden­ti­te­ta, pi­še „Po­li­ti­ko”. Ona je vi­še pu­ta is­ti­ca­la da je ovaj hri­šćan­ski pra­znik deo ugro­že­nog na­sle­đa na­ci­je, ne­go­du­ju­ći pro­tiv ide­o­lo­ških po­ku­ša­ja da se on raz­vod­ni.

„Ka­ko vas mo­ja kul­tu­ra mo­že uvre­di­ti?”, pi­ta­la je Me­lo­ni­je­va ra­ni­je bra­ne­ći po­sta­vlja­nje ja­sli­ca (ka­to­lič­ki scen­ski pri­kaz Hri­sto­vog ro­đe­nja) u jav­nim pro­sto­ri­ma.

Ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka ka­že da de­ca tre­ba da se uče vred­no­sti­ma ko­je su u skla­du sa po­ru­kom Hri­sto­vog ro­đe­nja ume­sto da sa­mo po­ve­zu­ju Bo­žić sa slat­ki­ši­ma i po­klo­ni­ma. Da bi da­la pri­mer po­što­va­nje hri­šćan­ske du­hov­no­sti Me­lo­ni­je­va je ra­ni­je na­ja­vi­la da će se uz­dr­ža­va­ti od upo­tre­be al­ko­ho­la do Bo­ži­ća.

Naj­ja­ča fran­cu­ska stran­ka Na­ci­o­nal­no oku­plja­nje i špan­ski Voks ta­ko­đe su se su­prot­sta­vi­li se­ku­la­ri­stič­kim ili „pro­sve­će­nim” na­po­ri­ma da se sli­ke sa pri­ka­zi­ma Hri­sto­vog ro­đe­nja za­me­ne ne­u­tral­nom se­zon­skom po­ru­kom „Sreć­ni pra­zni­ci”. Ove de­sni­čar­ske par­ti­je jav­no su tra­ži­le da se u ka­to­lič­koj tra­di­ci­ji pri­ka­zi ja­sli­ca u ko­ji­ma sim­bo­lič­ki le­ži tek ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac po­sta­ve po jav­nim po­vr­ši­na­ma.

Al­ter­na­ti­va za Ne­mač­ku upo­zo­ri­la je da bo­žić­ne pi­ja­ce gu­be svoj „ne­mač­ki ka­rak­ter”, jer mu­sli­man­ska tra­di­ci­ja sve vi­še po­ti­sku­je hri­šćan­sku. To ni­je neo­bič­no, jer je po­sle na­pa­da na bo­žić­ni va­šar u Mag­de­burg pro­šle go­di­ne u ko­jem je stra­da­lo šest oso­ba Al­ter­na­ti­va za Ne­mač­ku or­ga­ni­zo­va­la „me­mo­ri­jal­ni marš” s po­ru­kom da je „te­ror sti­gao u naš grad”, kri­ve­ći za to dr­žav­nu mi­gra­ci­o­nu po­li­ti­ku.

Pre­mi­jer Vik­tor Or­ban je Ma­đa­ri­ma pu­tem dru­štve­nih mre­ža če­sti­tao naj­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski po­ru­kom „Mi­ran i sre­ćan Bo­žić svi­ma”. Li­der vla­da­ju­ćeg Fi­de­sa je do ne­dav­no Bo­žić ko­ri­stio i kao po­li­tič­ki sig­nal Bri­se­lu. Pred­sta­vio je Ma­đar­sku kroz sti­li­zo­va­nu bo­žić­nu vi­deo če­stit­ku kao „naj­si­gur­ni­je me­sto u „Evro­pi” ko­ja bra­ni hri­šćan­ske vred­no­sti i gra­ni­ce od mi­gra­ci­je. Or­ban je uoči sa­mog pra­zni­ka Hri­sto­vog ro­đe­nja uneo i lič­nu no­tu. U in­ter­vjuu za TV2 Or­ban se pod­se­tio na svo­je de­tinj­stvo. Su­gra­đa­ni­ma je ot­krio da je za nje­ga naj­ja­či sim­bol Bo­ži­ća mi­ris po­mo­ran­dži i oku­plja­nje ce­le po­ro­di­ce to­kom pra­zni­ka.

Mo­žda je ipak naj­da­lje oti­šla stran­ka Bra­ća Ita­li­je Đor­đe Me­lo­ni ko­ja je Bo­žić pre­tvo­ri­la u spek­takl. U pre­sti­žnom zam­ku Sant An­đe­lo or­ga­ni­zo­va­la je po­li­tič­ki fe­sti­val sa bo­žić­nom te­ma­ti­kom sa sve De­da Mra­zom, kli­za­njem na le­du i vi­so­kom bo­žić­nom jel­kom osve­tlje­nom u bo­ja­ma ita­li­jan­ske tro­boj­ke. Bra­ća Ita­li­je su se na svom vo­cap ka­na­lu po­hva­li­li da je ove go­di­ne fe­sti­val bio uspeh bez pre­se­da­na.

Stu­dent Ale­san­dro Me­ri­đi i je­dan od li­de­ra omla­din­skog kri­la stran­ke, re­kao je da je Ita­li­ja za­sno­va­na na spe­ci­fič­nim vred­no­sti­ma ko­je no­vo­pri­do­šli tre­ba da po­štu­ju: „U ze­mlji po­put Ita­li­je, ne mo­že­te tra­ži­ti od ško­la da uklo­ne ras­pe­će. Ono pred­sta­vlja na­še vred­no­sti.”

Iako su po­li­ti­ča­ri­ma „pu­na usta” Bo­ži­ća či­ni se da je sa­mo hri­šćan­stvo kao re­li­gi­ja, ipak, gur­nu­to u dru­gi plan. Mno­gi od njih ni­su lič­no po­seb­no po­bo­žni, a sa­mo ma­nji­na nji­ho­vih bi­ra­ča su prak­ti­ci­ra­ju­ći ver­ni­ci ko­ji re­dov­no idu na cr­kve­ne slu­žbe. Za de­sni­ča­re i po­pu­li­ste  hri­šćan­stvo je vi­še stvar kul­tu­re – ci­vi­li­za­cij­ska skra­će­ni­ca ko­ja po­vla­či gra­ni­cu iz­me­đu „nas” i „njih”.

Da­ni­je­le Al­ber­ta­ci, pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu u Sa­ri­ju, pod­se­ća da je osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ra­di­kal­na de­sni­ca dr­ža­la dis­tan­cu pre­ma cr­kvi.

„To se pro­me­ni­lo iz­me­đu 2010. i 2015. go­di­ne, na­kon islam­skih te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Evro­pi, ko­ji su pred­sta­vlje­ni kao su­kob ci­vi­li­za­ci­ja. Hri­šćan­stvo je po­sta­lo kul­tur­ni mar­ker, na­čin da se pred­sta­ve kao bra­ni­o­ci tra­di­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce, tra­di­ci­je i iden­ti­te­ta”, ka­že ovaj is­tra­ži­vač po­pu­li­zma za „Po­li­ti­ko”.